Tuzno, zalosno, na kraju mizerno i licemerno

           Neko svoju velicinu istice kao iskljucivo kao svoju zaslugu. Svoje znanje i obrazovanje samo kroz svoje zvanje. Od tolerancije i uvazavanja nekog drugog ne postoji ni slovo. Ako sebe smatraju neznim i dobrim, lice i njihovi postupci ukazuju na suprotno. Licemerni, ljubomorni, posesivni, sa mislima da ovaj svet postoji samo zbog njih. Svi su ostali bezvredni i nikakvi. Ako su i ucinili nesto dobro, o tome svima i svakome pricaju. Maksimalno se trude da i onoga kome su ucinili to dobro, cesto opominju recima i ponasanjem, kao da sad taj neko treba da im to dobro vrati, i to stostruko.

          Ako muskarac pise zeni, sa kojom je donedavno bio u vezi, svakodnevno. Ljubavne poruke, stihove, a da ne postoje nikakve mogusnosti da opet budu zajedno. Ako ta zena njega vise puta zamoli i objasni da joj takve poruke ne prijaju, jer se narodski receno ,, samo przi na prazno'', on to shvata kao uvredu kao nezahvalnost od te zene, jer je po njegovom misljenju, on je mnogo uradio za nju, a ona mu je nezahvalna. Ili ti ne daj Boze ako je nasla drugog. Jos gore je od toga sto on sam nema svoje ja. Ne moze stati iza svojih reci, nego smislja i pravi razne profile na drustvenim mrezama. Preko njih prati tu zenu, koju navodno puno voli, prati njene prijatelje na mrezi, biva njihov prijatelj, njihov pratilac, a onda sa istih tih laznih profila salje joj gro poruka, gnusnih i ljigavih, puni uvreda. Svaki muskarac je njen ljubavnik, preti joj.

              Svaka njena pesma, prica, kratka ili duza, napisana u trenucima samoce i usamljenosti,  iz njene maste, zeljna neznosti, dodira i razumevanja, sa nekom bliskom joj osobom, sa njegove strane je izanalizirana u smislu, da li je ona sve to dozivela i napisala kao autobiografija.              

                (Dalje)

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=257598