LJUBAV

          Da li se ljubav moze kupiti? Da li se moze tako lako sresti pa je onda polagano gajiti, pa da ona raste u nama samima, oko nas i iznad nas.SMS, chat, telefon, moze se reci sve je to COOL. Rec. To je nesto famozno. A pogledi i dodiri? Gde su oni? Kako ih onda osetiti i doziveti. Rec je cudo, ali da li samo REC moze nas dovesti do dodira do pogleda. Ili nas REC dovodi do pogleda, a pogled je taj koji nas odvraca od dodira. Ipak nije onda samo REC famozna i mocna, to je ipak i pogled. Da li je onda potrebno da se zatvori pogled, kako bi REC ipak bila ta koja bi ipak doprinela do dodira. Ali REC opet ima moc, jer smo otvoreniji, samouvereniji, nepovredivi. Gde je tu romantika? Gde je tu ljubav? Te dve reci tesko dolaze ili nikada.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=160832

JA SAM TU GDE STE I VI SVI, DRAGI MOJI BLOGERI

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=158472

CETIRI LJUBAVNA PISMA - kraj

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=156771

LJUBAVNO PISMO br. 4

       Nisi mi odgovorila na moje pismo. Ne mogu vise da cekam i veceras ti moram ponovo pisati. To je kao ludilo, znam, neprekidno me proganja u krvi. Juri mi kroz arterije, osecam je svakim delom sebe, tu ceznju da budem u dodiru sa tobom, da pisem reci koje ces citati. Cak i kada na tren zaustavim ruku na papiru, to je da bih osetio kako ti zastaje dah nad pismom, kako se odmara sa mnom. Tamo. Na mestu na kojem delili smo mir.

         Nista me  u zivotu nije moglo pripremiti na ovo. Da te volim. Jedva da i razmisljam o tome kao o ljubavi. Moramo se videti. Osecam opsesiju pod kozom kao vatru. Razumes li? Znas li kako je to. Cak i cujem glasove koji govore:,, Vec te je zaboravila. Nisi nista vise do zrnce prasine oduvano u proslost.

          Kad god smo se poljubili i delovi su se razletali na sve strane. Moje ruke oko tvog tela i tvoj pad u mom narucju na ovom krevetu. Uvek se zanesem i uvek iz mene nesto lepo leti ka tebi, ali se uvek sudari sa mojim hladnim egom. Znam, osetimo oboje divnu slast i puku navalu strasti i zelju da se sto vise dodirujemo i ljubimo. Da posedujemo jedno drugo, da se sasvim izgubimo, da zaustavimo vreme, zadrzimo zvezde i ne zelimo da ista nadidje te trenutke. Eh, kada bi samo zivot mogao biti takav: dostici najlepsi trenutak i zaustaviti se sa ushicenjem. Ali ne, ipak bi se sve zavrsilo. I dalje bih osecao da u meni nesto tinja i opet te pustam da odes, usamljena i ja tako usamljen. Onda se pitam da li je to bio samo san? Da li je svaki nas sastanak bio takav dozivljaj satkan od mirisa, ukusa i dodira, bez reci. I tada bih ja cutao, a tako sam ti mnogo toga hteo reci. Mozda ti zato sada ovo pisem, da bih sebi olaksao i dusu ispraznio od osecanja prema tebi, prema nama. Da bar tako mogu ti sve reci iskreno, oci u oci, kada smo tako povezani treperenjem svake misli i zeljom u nadi da ces ipak shvatiti. Obaveza prema mojoj proslosti i sadasnjosti, cini da sve sto osecamo ostane u zapecku nase sudbine. Ne mogu na tvoja ledja natovariti ono sto je na mojim vec godinama. Bilo bi nepravedno.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=156565

LJUBAVNO PISMO br. 3

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=156525

CETIRI LJUBAVNA PISMA - nastavak

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=156521

LJUBAVNO PISMO br. 2

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=156519

LJUBAVNO PISMO br. 1

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=156398

CETIRI LJUBAVNA PISMA

      O nekim stvarima ne treba mnogo pricati. Reci ponekad mogu da najdublje emocije pretvore u plitke ili da ih probodu kao sto se cini ciodom sa divljim leptirima. Oni, zbunjeni i prekinuti u velicanstvenom letu, postaju tada oronuli suveniri onoga sto se nekada kretalo i bojilo bazduh poput svile. Bolje je zamisljati.

      Zamisliti muziku kako svira, svetlost koja kroz oblake pada na ulicu, rano ujutru i miris ostrva, koji nas prati dok idemo da pronadjemo prodavnicu. Zamisliti da nema niceg ruznog na svetu i da hodamo kao zivi dokaz cuda, stopalima jedva dodirujuci stazu i s osmehom na licu, dok na hiljade ptica peva na nebu. Zamisliti dobrotu kako iz nas tece u gradski vazduh i automobile koji usporavaju, da bi vozaci otvorili prozore i udisali tezak miris poput onog kakav imaju bele svece i svez lan.Zamisliti jednu od bolesti sveta tajno isceljenu, muziku koja najavljuje vesti, uzdize se u alegru sa notama od radosti i smeha koji zvone dok otvaramo vrata.

Dok je posmatrala kako se zvezde okrecu, mislila je da vidi svu beznadeznost i zalost romanticne ljubavi. Tuzna i izbledela prica meseceve svetlosti i ushicenosti, spustahu se u neprestana siva razocaranja svakodnevice. Kako je raskos nakratko blistala, a kako su varljivost lepote, obecanja, hrabrosti i mladosti odzvanjale kao podsmeh praznih zvezda. Osecala je nemogucu ceznju i tugu iz sobe na dnu hodnika. Osecala je svoje suze na obrazima i gorki miris slomljenih grancica ruze. Gutala je knedle zaljenja kao purpurne cvetove, sa izgubljenom nadom u neku svoju srecu.

Nastavice se...

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=156366

DIVNI I POSTOVANI BLOGERI

Najiskenije, nisam ocekivala komentare na moj post, ali ste mi upravo njima pokazali  da me vidite i citate ono sto pisem, drago mi je sto ste tu, mnogo Vam hvala. Citam i ja vase pisanije, uz duboko divljenje i kradem, sebi pravim kolekciju, zato sto mi se nekada desi da ostanem bez interneta, pa mi je to jedino resenje da  tada citam.

HVALA:

sanjarenja56, krilaandjela, razmisljanka, roksana, suncica, anam

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145789

POSTOVANI I DRAGI BLOGERI

Ovim samo hocu da Vam se svima zahvalim sto ste tu, sa svojim mislima, recima, stihovima, putesestvijama. Divim se svima. I sama se eto prikljucila sa razlogom ili bez koji ste i Vi imali ili niste. Pisem i ono sto je trenutno u dusi, ili sto je vec negde u svesci zapisano. Zelim i ja da nesto svoje podelim sa Vama. Usamljenost je moja glavna inspiracija. Tuzi ne dajem mesta a kada me radost obuzima onda samo ,,letim''. Volim citati o tome sto ste napisali, kao sto ce neko od Vas citati to sto ja napisem. U svakom slucaju hvala Vam, ali mi nemojte zameriti sto Vam se u komentarima ne javljam, ili sto Vam komentare ne pisem.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145736

SRODNA DUSA

SRODNA DUSA... sta je to? Kada o tome razmisljamo ipak u sebi stvaramo lik koji  bi nama u potpunosti bio blizak i po nekim nasim merilima. A onda bi ta srodna dusa trebalo biti lik savrsenstva. U seriji ,, sex i grad'' i Keri Bredso se pita da li ce ikada naci sebi srodnu dusu, a vec je napunila 35 godina. Na to njeno pitanje Sarlot je dala divan oredlog: ,, Sto mi, nas cetiri ne bismo bile jedna drugoj srodna dusa, a na muskarce, koji prolaze kroz nas zivot gledamo kao neku zabavu.

Zato se eto pitam i ja da li sam u jednom kratkom vremenu nasla i ja neku srodnu dusu, onako iz daleka, iako se nismo videli ali smo se bar misaono slagali i dopunjavali:

TI I JA

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=140539

GDE SPOZNAJEMO ZIVOT

HERMAN HESE- Srecan je ko ume da voli

...Ne mrzim i ne odbacujem sentimente ni sentimentalnost, naprotiv, pitam se: od cega zivimo, gde spoznajemo zivot ako ne u nasim osecanjima? Sta ce mi pun novcanik, solidan racun u banci, lepo ispeglano odelo, jedna lepa devojka, ako nista ne osecam, ako moju dusu nista ne pokrece? Ne, koliko god mi je mrska sklonost ka sentimentalnosti kod drugih, blisko mi je to osecanje i trudim se da ga sacuvam. Osecajnost, neznost i dusa koja lako vibrira, to je ono cime sam ja obdaren i na tome treba zasnovati svoj zivot... U poslednje vreme se od pesnika ocekuje da odbace upravo ono sto ih cini pesnicima; dusu, koja ume da se uzbudi, sposobnost da se zaljube, da vole i izgaraju, da sebe poklanjaju i zive u svetu emocija, da dozive neslucena i natprirodna iskustva; treba da omrznu ono sto  je najvrednije u njima, bas toga treba da se stide i da se brane od svega sto moze da se nazove ,,sentimentalnost''. Prozreti svet, protumaciti ga i prezreti, to je stvar velikih mislilaca. Ali, meni je jedino stalo do toga da volim svet, da ga ne prezirem, da ne mrzim ni svet, ni sebe, da na njega, na sebe, i na sva ziva bica mogu da gledam s ljubavlju, s divljenjem i sa strahopostovanjem... Za ljubav se moze reci isto sto i za umetnost, onaj ko ume da voli samo ono sto je veliko i beskrajno, siromasniji je od onoga koga i sitnice ushicuje... Voleti svet i zivot, voleti uprkos patnji, prihvatiti sa zahvalnoscu svaki zrak sunca, a ni u boli ne zaboraviti na osmeh; nauk svake prave poezije nikada nece zastareti i danas je vise nego ikad potreban i dobrodosao...Mi gresimo kad ocekujemo da nam zivot pokloni ono sto treba sami sebi da pronadjemo. Zelimo da nas zivot ima neki smisao ali zivot ima onoliko smisla koliko smo mi u stanju da mu damo. Buduci da covek nije savrsen i da to ne moze da ucini sam, religija i filozofija su pokusale da pruze utesne odgovore na ovo pitanje i oni svi vode do istog zakljucka: smisao zivota je samo u ljubavi, koliko smo sposobni da volimo i da sebe dajemo, toliko ce nas zivot imati smisla...

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=140056

KOLEKCIJA POLJUBACA

Neprimetno i tiho kao lagani letnji vetar, prvo ruka ka mom vratu i po mojoj kosi, ah taj nezni dodir sto se samo na povrsini moje nezne koze, samo toliko da se dlacice najeze od toplote tvoga dodira. Zatvorih oci, svesna svoje ceznje i zelje tada i na tom mestu. Sva se cula na tren utihnuse...a sta sada...polako tvoje lice pridje i zabridese nam obrazi, a onda usne tvoje, onako, polagano, poljupcem, tako nezno dodirnuse moje...otvorih i ja usne svoje da prime tu, tako dugo ocekivanu slast, sto se sa usana tvojih slila. Jezici se prvo,polako dodirnuse, ah osecaji tako divni a osecanja tako slatka, obrusise se na nasa srca, na nase duse...dodiri po telu, tako cvrsti i nezni, lome me tu u zelji da me smrve...ljubim te...ljubis me kao zedan vode ispijamo usne i nase uzdahe u navali nasih strasnih jecaja. Koliko je samo malo trebalo da se nesto tako oseti, kada ti i telo i dusa u tvoje narucje sleti...oh a kako sam te samo tako dugo cekala i trazila...u mislima...u snovima...NEKA ZIVI NADA

Skupljam poljupce tvoje

kao rosu sa trave

prislanjam usne na dlanove

koje su tvoje lice drzale

kako bih ih kao pecat

utisnula za sva vremena,

uspavljujem sebe mislima o njima,

o tim slatkim poljupcima

aali kako vreme sve vise i vise,

kao pesak sto iz dlana

medju prstima curi

zeljna tvojih poljubaca

zivotarim u svakodnevnoj buri

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=139651

PREBOLI ME

Odlazis tiho, kraj je svemu,

ja dugo za tobom gledam,

veseo i srecan ruke siris njoj,

boli me, ali joj se ne dam.

Svi su tu, nasi drugari stari, 

ludujem sa njima, vesto krijem tugu

smejem se, a plakala bih u stvari.

Predajem se muzici, svom najboljem drugu

dolazis t, zdravis  se sa svima

Da se javis meni ja se i ne nadam,

Ostajes tu, ludujes sa njima

a ja tiho u zemlju propadam

Jos mi tvoje reci u secanju zuje,

,, Nadji drugog, opusti se, preboli me!''

Moje srce i dalje odbija to da cuje

i laze da jos ti volis me

,,Hocu da budem malo sam.''

rekao si i otisao u diskoteku

osetila sam kako me guta tama

i kako me tudji pogledi peku

Usla sam i ja polako

popila vermut, drugi

znao si da mi nije lako

tvoj pogled ka meni leti

bilo ti je svejedno

jer ti si rekao svoje

znao si da se osecam bedno

da se ispijene case vise i ne broje

ti si negde daleko sada

ja i dalje za tobom patiim

moje srce ne prestaje da se nada

da ces se meni vratiti.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=139622