UKUS SAMOCE

Kad je covek sam i kad se samo sa samocom druzi

Kad zagrize usnuu momentu bola, jer nikog nemada ruku pruzi

I pise stihove o ljubavi u pokusaju da popuni sve te praznine

znajuci da je od svega daleko preziruc sve te daljine.

Jer u grudima gori toplota koja se nema kome dati,

jer na usnama ostaju zaledjene reci, koje niko ne znaa a trebao bi znati, 

jer u oku umire vera ljubav, koju nema ko da drazi

jer u  mraku i ptice umiru, verujte istina, nisu to lazi,

a samoca zaista nista drugo nije do prazna soba puna tame

i mi tumaramo udarajuci u zidove, tako je za sve ljude same.

koji u kosmaru ovoga zivota ocajnicki izlaz iz ove sobe traze

ne shvatajuci kako i zasto, pravila srece za njih ne vaze.

Teska stvar i ne bas svi, sve ovo mogu da razume

jer covek koji sve ovo osetio nije, ni razumeti  nece da ume.

Razumeti nece suzu u oku, niti razumeti u bolu bol

kada je covek zivotom bogat, a oseca se tako go

Razumeti nece setu na celu, niti tugom ispunjene dzepove

i kada se zivi u svetu tame, gledajuci y tudje suncane svetove.

A verujte zaista bi mi dragobilo da oni sto ne razumeju negde postoje

ljudi koji neznaju samoca sta je i nisu osetili njen ukus i njene boje.

Jer samoca je najgora kletva kojom bi covek coveka mogao prokleti

oh zaista postoje bica koja drugima mogu i dusu uzeti

i mrzeti toliko jako, navodeci naivne da probaju zabranjeno voce

koje ce kasnije platiti gorkim ukusom samoce.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=161457

SRETNA NOVA 2012.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=161360

ZDRAVICA SVIM BLOGERIMA

         Pozdrav u ovoj ipak divnoj noci, zelim svim BLOGERIMA. Iako nam daju prognoze kako ce ova 2012 biti jos teza, siromasnija, mi se necemo prepustiti bolu ni tuzi. Zajedno smo ipak jaci. Rec u pricama i stihovima, nas odrzava jacim i podrzava ,,njojzi hvala''. A jos zacinjena muzikom, ko nam sta moze, ipak cemo pevati i pisati, jer nam to niko ne moze oduzeti.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=161359

GATANJE ILI NE

        Ne bavim se time, ali mi je to nekako kao pokazatelj za ljude koje upoznajem, mozda gresim kada ih uporedjujem sa ljudima koje znam, ali veruj mi da mi dosta pomaze. Ako se jos ukljuci iintuicija, ili ono sesto culo, onda mije drago zbog toga.Sto se solje tice, to sam radila jos u srednjoj skoli. Tu bi trebalo dosta maste, intuicije i umece pricanja. Prestal;a sam jer me to zamaralo a i nije mi cinolo neko zadovoljstvo. Ionako volim kafu piti gutljaj po gutljaj i to satima, i to puna solja sa mlekom. Pogotovo nes kafa.Kako je kod tebe?

        Ja sam pasionirani obozavalac kafe. Sve vrste. Kuci izjutra isto pijem sam, obavezno jednu pa drugu, i tako sedeci za kompjuterom, pogledam sta ima novo i tako mi je mnogo lepo. Trenutno pijem obicnu, a volim i hladni muckani nes sa mlekom. Ovo sto si mi rekla o horoskopu, zvuci mi tako poznato, kao da si se dogovarala sa nekim da mi to napises. Ono za solju, potpuno si u pravu. ne moze to svako, zaboravila si na sugestivnost. oduvljavaju me babe nepismene, stare, kada elaborijaju o figurama u solji. Pitam se zasto je takva inteligencija bacena u nista, jer ona je na prvom mestu za ovu vrstu zabave, pa i posla.

        Citiram tvoje reci ,, aovo sto si mi rekla o horoskopu, zvuci mi tako poznato, kao da si se dogovorila sa nekim da mi to napise.'' Ne razumem te bas najbolje. Koje cigarete pusis?

        Svojevremeno mi je jedna zena, sa kojom sam bio , rekla isto: pokazatelj za ljude koje poznajem, mozda gresim  kada ih spajam sa ljudima koje znam ali veruj mi da mi dosta pomaze.'' Nista lose, ucinilo mi se zanimiljivo pa sam prokomentarisao. Ovaj moj mladji, koji je drugi srednje i koji mi je u sedmom osnovne rekao:,, jka sam prestao da pijem, ali sma poceo da pusim'', poceo je da diktira vrstu cigarete. Dali ti pusis?

       Sada ne, pusila sam do 1996, i bilo je po dve tri pakli na dan, tako da sam ispunila neki svoj bonus i kraj.

       Pa ja mislim da je to pametno, ali ja stvarno uzivam u cigaretama. Mozda sto ne osecam nikakve tegobe zbog toga. I, po tvom misljenju da li se slazu nasa dva znaka?

      Ovako, dva starija sina u znaku lava, i ne sto su moji nego su stvarno divni. Isto tako imala sam i vezu sa jednim u znaku lava, bilo je lepo, ali nam okolnosti nisu isle na ruku. Bio je divan i kao covek i kao ljubavnik. A sto se cigareta tice, da li moras trcati vani zbog ovog novog zakona, kada si na poslu?

      Okolnosti, okolnosti? Ne ide to uz nas ,,romantizam''. Koje okolnosti mogu da pobede pravu ljubav? Ne trcim van posla zbog cigarete jer imam svoj pogon u dvoristu, tako da me nije briga za zakon.

       Dodje mi da zaplacem, dobro si to rekao, kakve to okolnosti bi trebalo za nesto vise. Za to bezanje od zakona je bila samo sala.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=161293

POVRATAK

       To uvek i svakome kazem, kad neko hoce da me slusa ja usta ne zatvaram. Tako da mi sada sa tobom prsti ne miruju. sve sto imam tebi kazuju. Inace kada muziku cujem, telo mi samo zapocinje igru, tada sam sva u svom elementu. Jutrom kada ustanem i kada uvece legnem, prvo se pomolim Bogu da cuva svaciju decu pa i moju, da pomogne svakome, na putu koji nam stoji pa i nama, i onda idem u zivot svakodnevnice, muzike, maste, pisanja, igranja.

         Pa to je super. To mnogo govori o tebi. Ma smej se i veseli, dobro cini, dobru se nadaj. Jel' tako?

         Kada sam danas na terasi prostirala ves, dole ispred zgrade, cula sam decu kako jedno drugo pitaju u kom su znaku horoskopa rodjeni. Bilo je tako simpaticno. P eto reci ti meni sta si u horoskopu, inace ja sam sasava Vaga.

          Simpaticno, decije, da, sve sto se tice dece je i simpaticno. Ja sam Lav. Jel se bavis time? Moram ti priznati da sam iz nekih literarnih razloga, naucio da gledam u solju. Interesovalo me je i savladao sam sva pravila, a sada to ponekad radim. Mada, kada to uradim jednom, posle me stalno teraju, a mene zamara jer ne umem da kalkulisem i precujem neke stvari, kao uostalom i u zivotu. Isto tako sam citao jednu knjigu u kojoj je jedna junakinja bila starica, koja je izmedju ostalog proricala, gledajuci u zrna pasulja. I to me bas zainteresovalo, pa sam naucio pravila gledanja u 41 zrno pasulja. A astrologija mi je dosadna.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=160979

Dodatak pismima

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=157056

Pozdrav zori

zagledaj se u ovaj dan
jer on je zivot, zivot zivota
u njegovom kratkom dahu
skrivene su sve istine
sva zbilja postojanja tvoga
blazenstvo rasta

divota rada
blagoslov ispunjenja
juce je tek san
a sutra samo slutnja
dobro proziveno danas
u sretni san pretvorice juce
a svako sutra u slutnju punu nadanja
stoga dobro se zagledaj u ovaj dan

takav je moj pozdrav zori

(nije moje ali se drzim toga)

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=156231

KOLIKO ISKRENOSTI

Pa ti si sjajna draga moja. Hvala ti na ovolikoj kolicini iskrenosti. Za svako postovanje i znaj da ga od mene zasluzujes.

Volim da mogu  nasloniti glavu na necije rame i da bar na tren budem zeljena i voljena, na neki nacin ,, ususkana'' paznjom i neznostima, strast kao strast dodje i prodje. No ja te ne zelim uplasiti ovim mojim ispovedanjem, mnogo mi je draze sa tobom pricati i poezijom docaravati neke svoje zelje.

Ma neces me uplasiti sigurno. Samo mi je tvoja iskrenost ulila jednu kolicinu prijatnosti u razgovoru sa tobom. A i drage su mi tvoje zelje. Jesi li ti vedra osoba, to je osobina koja me najvise obuzima kada sam u drustvu sa nekom osobom?

Kaznjavan za sve sto pomislim,

a kamoli sto pocinim,

osumnjicen sam za neznost

i proglasen sam krivim

sto ljubav ne gasim mrrznjama,

vec novom, vecom ljubavlju

i zivot ne gasim smrtima,

vec necim drukcije zivim.

Da, jesam svakako.

Ja sam mozda nekada i preterano, zato sto me male stvari cine tako srecnim i zadovoljnim, o velikim i ne razmisljam. Ali ipak, vedrina ne moze biti preterana, jer ne skodi. I vedar sam i uvek raspolozen, ne ljutim se nikada, volim ljude, bezgranicno verujem svakom, i sta znam, mozda i tu preterujem. Sada kao da se hvalim, ali sve ovo nije nimalo lako, veruj mi. Ali takav sam!!!!

VERUJEM TI, I JA STOJIM IZA TOGA, DA JE VELIKI USPEH AKO IZZ COVEKA UMEM DA IZVUCEM NA POVRSINI ONO STO JE KOD NJEGA NAJBOLJE, BEZ OBZIRA KOLIKO JE ON LOS, NE VOLIM SVADJE, NI RASPRAVE POVISENIM TONOM, UMEM DA SLUSAM, AKO NEKO ZELI MENE DA SLUSA, ONDA SAMOJ SEBI SE DIVIM KAKAV SAM SAGOVORNIK, IAKO NIASAM IMALA PRILIKE DAA SE U TOME DOAKZEM U RAZGOVORU SA NEKIM MUSKARCEM, ALI SA  ZENAMA JE VECINOM TAKO.

U, ti si presla na velika slova. To u korespodenciji na netu znaci ljutnju i viku....hahaha, mala sala.

Dosta je bilo patnji i bola

to nas je ucila stara skola.

A sada polako u spokoj kreni

priblizi se izvvoru, priblizi se meni.

O, kako sam srecan sada kad ti koristis mene

da kazes ono sto se malo zna.

Izvor si ti, izvor sam ja, izvor je sve sada

i nema vise ono kada, samo sada, samo sada

Da li je ovo sto si napisao licno tvoje? Ako jeste hvala ti, velika slova hahaha, nije ljutnja, nego ssam popunjavala svoj CV na Poslovi infostud.

Nije moje. Neka pesnikinja Ana Cavka, ali mi se svidja.

Mislim da je dosta patnje i bola.

Podji od toga da je zivot jedan i vredan

i da niko nije vredan tvojih suza i bola.

Bol coveka cini jacim

i svakome u zivotu

potrebno je iskusenje bola

da bi postao pravi covek.

I tako svako u zivotu prodje,

na ovoj planeti, na neki nain

nekoo pati vise a neko manje.

Ali to je normalna stvar.

Smej se i veseli i uvek ce ti biti tako.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145797

ZATVORI OCI

oh, kako je lepo zatvoriti oci

u krevetu u tihoj noci

i slusati tvoj glas

kao potok kada tiho zubori

sa tvojih usana teku reci o neznosti

o lepoti postojanja dva bica

o uzbudjenju koje dusu dira

nasim srcima ne da mira

i tako tiho dolazi san

i polako nas nosi u novi dan

dan nade i cekanja

dan slatkog straha od susreta

tako zeljenog i iscekujuceg

da nam se pogledi ukrste

na lepoti nase zaljubljene duse

na tihe zelje u nasim srcima

sacekaj, zastani, mozda je ipak bolje 

samo tihi glas koji se cuje u noci

neka ostane samo tiho saputanje

Ih kako je toplo. Neka mi jeza, draga prijateljie sve bolje i bolje. Ipak ces ti mene da impresioniras na kraju.Kako bih voleo da se i meni desi tako nesto, jel to znaci da sam nasao pravog prijatelja i sagovornika?

ako bih ti rekla kako i zbog cega su ti stihovi nastali, da li i se i dalje tako osecao?

Voleo bih, najvaznije je da lepo zvuci, samim tim se i moja impresija povecava.

to je kada mi se jednom javio jedan mladi covek, puno mladji od mene. Bio je bas fin, bez vulgarnosti, recit i ubedljiv, da mu moje godine ne bi smetale. Ja normalno dusa rommanticna i zeljna necijeg neznog dodira i neznosti, pocela sam da mastam. Masta moze svasta, ali kako sve ima svoj kraj, tako i moja masta. I tako ti ja napisem neku pesmu kao za utehu, ako bar sebi ne mogu dozvoliti taj luksuz i biti sa nekim mladjim, onda bar mogu o tome i pisati. Evo jos jedne:

moja mlada i lepa glava 

sada umilnim snom spava

puna osecanja i neznosti

sa tako dragim mislima o strasti

oh, da li je to san ili java

kada se probudi ta lepa glava

ima li mesta za jednu mene

ili su to samo misli snene

taj nezni dodir tvojih ruku

u mislima mojim ka tebi me vuku

ali taj strah, oh taj strah

rusi sve u meni i pretvara u prah

ah kako taj tvoj pogled para

dusu moju i ocekivanja vara

oh dusice moja bolje zastani

ne idi napred i od svega odustani

opet ces reci sta je sad

tolike u reci izgovorene no ikad

da, moja dusa je isto tako mlada

ali istina pred ogledalom pada.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145413

BALADA O JEDNOJ

Draga prrijatejice, saljem ti ovu pesmu, iako je duga procitaj je i reci mi tvoje misljenje, JA - TVOJ PRIJATELJ

BALADA O JASMINI

Poslednji dani leta otkucavaju, poput skazaljki na starom satu

dok kisa rominja, ja setam sama, kapljice klize po licu i vratu

Sljapkajuci po baricama na trotoaru u mislima mi leta jednog secanje

sa bezbroj pitanja bez odgovora i osecanjem nalik na kajanje.

Bilo je to leto ko svako drugo. toplo. bezobzirno. nekako lepljivo.

Sad shvatam reci sto neko rece: ,, Leto je uvek slatko lazljivo''.

Ja nizah godine ko da su perle, ziveci za danas a ne za sutra

sa verom u ljubav i verom u srecu, svitala su suncama moja jutra.

Tako odrasla, a u dusi dete zivot mi bese tek samo igra

i ono tesko ne bese tesko, nad porazima je bese cigra.

A svu tu snagu koju imadoh crpeh iz jedne reci NADA

da jednom i ja bicu voljena, jednom... bar jednom, ako ne sada.

Mastajuci o princu na belom konju, ziveci u svojoj bajci i snu,

ja lebdeh uvek na povrsini nikada tuzna, nikada na dnu.

A onda... slucajno ja sretoh njega, u nekoj slepoj ulici zivota,

i sve je dobilo drugi smisao oh boze moj...koja divota.

U mojoj ruci nasla se ruka, imadoh nekog samnom da se smeje

i gle noci ne behu tako duge i gle sunce drugacije greje.

Provodili smo dane i sate u dugim pricama i u smehu

govorili jedno drugom najdublje tajne, pa cak i one o najvecem grehu.

I volela sam slusati dok mi prica, i zelela znati o njemu sve

Koliko je puta voleo iskreno? I da li u isto vreme zene dve?

I zaista pricao mi je bas o svemu, o nekim smedjim, crnim i plavim,

o nekim kratkim avanturama i nekim ljubavima nazovi pravim.

I bilo je tu zaista puno zena, sto prodjose mu kroz zivot kao kroz paradu,

mnoge je od njih ljubio lazno i mnogima prodavao laznu nadu.

Al meni u secanju ostade jedna, Jasmina rece da je se zvala

sto ga je volela, do bola volelea, za njega sve je od sebe dala

Pricao mi je da ju je varao, da bila muje usputna stanica,

nikada mu nista nije znacila, tek ime njegovih avanturistisckih stranica.

Rece da bese mu dobra tek toliko za noci par, jednu ili dve,

bese mu dobra eto tek po noci, ali ne za dan i ne za sve.

I dugo je vremena proveo tako, lazuci i crpeci iz nje sve

sa njenom ljubavlju hranio svoj ego a njoj ubijao njene sne.

Slusajuci ga u toj prici srce mi se obvi nekim zaljenjem

pa zar je ta zena bila tako glupa da joj se ljubav uzvrati kamenjem.

Zar bese slepa kod ociju da ne oseti da nema tu drazi,

da bori se za nesto sto ne postoji, da bori se za gomilu lazi.

I u trenu sam ponosno dizala glavu, govoreci da ja nikada ne bih tako

da nikada ne bih bila tako slepa, da mene nije prevariti lako.

A onda bi usledio njegov zagrljaj i topli poljubac na usnama

i reci da ne mislim o jasmini, jer prava ljubav lezi u nama.

Jer ona je bila samo avantura, neko kog nikada voleo nije

bila je dobra za neko vreme, za krevet nema tu sta da se krije.

a ja sam rece nesto posebno, nesto sto nikada dosad nije sreo,

zena upravo bas onakva kakvu je oduvek zeleo i hteo.

Sa mnom je mogao ama bas sve, pa cak i preostali zivot da deli

jer ja sam bila jedina stvar na svetu koju samo za sebe zeli.

Ja sam mu bila i zivot i sni, i bez mene rece ne bi dalje znao

i da je postao najsrecniji covek onog dana kad me je zivot njemu na dar dao.

O da.. govorio je tako mnogo a ja, ja sam mu eto verovala

i dusu prodala za par toplih reci, drugacije eto je nisam znala.

A onda dodjose neki losi dani, prvo po koji pa onda sve vise

sve manje smeha, sve vise svadje, sve manje reci, postade tise.

Svakim danom sve vise mana nalazio je on na meni

i svaka prolaznica bese original a ja tek losa kopija pravoj zeni.

Sve vise izgovora bilo je tu i svako drugi bese preci

sve manje zajednickog medju nama, sve hladnije behu izgovorene reci.

Kao dva stranca, ledja o ledja, a medju nama kameni zid.

Ja pokusavala sam da ga otopim gazeci ponos, skrivajuci stid.

A onda odjednom preda mnom puce taj gorak lastis od istine,

zaplaka deo deteta u meni, razli se ukus bolne gorcine.

Od sve neznosti i sve toplote i iskrene ljubavi sto srce trazi,

ja eto jedino sto dobila sam je gomila reci, gomila lazi.

Suza u oku, telo u grcu, na usnama ukus ispijenog vina, 

istina kao mac kroz noc sece, ja bila sam njegova druga Jasmina.

I setajuc nocas kroz kisnu noc secam se onoga sto sam rekla,

NIKAD u zivotu ne reci NIKAD, to je iskustvo koje sam stekla.

Znam da jednom procice bol, i jednom sve ce ovo biti juce,

svaka pouka mora da se plati a dok su zivi ljudi uce.

I evo i kisa lagano staje, zvezde nagovestavaju suncan dan,

ja laganim korakom krecem kuci, probacu da usnim dobar san.

Sa malo manje nade i vere, sa malo manje elana no pre

izgubila sam ponos i nedu ali to ipak nije sve.

Ostadoh bez reci, prijatelju dragi. Tako divna, a tasko puna boli i tuge, ponajvise gorke istine. No, da li smo mi zene sve na isti nacin glupe, ili je to cinjenica da mnogo vise umemo da dajemo sebe nego sto ocekujemo nesto za sebe. No nema veze, ona ce, kao i svaka od nas, podici sebe, samim tim sto ume da voli i da se izbori, ali opet kazem, ima razlicitih zena, kao sto ima i razlicitih muskaraca. To samo znaci da smo svi razliciti i drugaciji, mozda nam, se samo interesovanja nekad susretnu.

 E pa to je ono sto sam pokusao da ti kazem. ja, cini mi se, ovako nesto ocekujem od poezije. Dozivljeno, to je ocigledno, iskreno, zivotno, prepoznatljivo za svakog, sa vrhunskom emocijom. Nesto razmisljam, pa bih te pitao, nadam se da se neces naljutiti. a zasto si stavila onaj neistinit podatak na profilu?

Mozda zato sto se bas tako i osecam, ne znam da li me mozes razumeti. Posto je on morao krenuti ,,trbuhom za kruhom'' u drugom gradu, posledica te daljine je ucinila da se i mi udaljimo jedno od drugo, sada vodimo svako svoj zivot. On tamo u drugom gradu a ja ovde. Zasto se nismo razveli, ja mogu reci da jos uvek zavisim od te crkavice koju deci salje, a on, ne znam, mozda me cuva za stare dane, kada ce mu biti potrebno da ako se nekada ovde vrati, pa da ima gde ziveti. Ja sam radila u jednoj privatnoj firmi kao knjigovodja, admonistrativac i potrcko. ali je to propalo te sam sada na birou. Trazim posao, Srbija je cela moja, gde god da nadjem ici cu. D sam napisala da sam u braku, mislim da bi se odmah shvatilo da ja ovde trazim samo avanturu. to je moje misljenje, ne znam koliko sam u pravu.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145371

PRIJATELJU DRAGI

Prijateljice draga, zasto je frekventnost naseg pisanja na tako niskom nivou? Nemas volje ili sam ja izasao iz volje?

Nikako, nemoj to misliti, nego smo svi mi zavisnici od interneta, a internet od novca pa je jedan zatajio a odmah za njim i drugi. a onda kao posledica svega toga, svakodnevica pritisla a da te time ne bih gusila ja jednostavno zacutala.

A zasto mislis da bi me gusila? I ja zivim u toj svakodnevici, zato je lepse predati se virtuelnom, mislim ovom nasem trenutnom svetu. Uzgred ja sam ja iz Jagodine i svi podaci sa profila su tacni.

Drago mi je, ja sam takodje ja ali iz Kragujevca, i jedino podatak da sam slobodna na mom profilu, nije tacan. U braku sam ali samo na papiru. Zivot je ucinio da se razidjemo, mada se sada vise postujemo, ali mnogo manje kontaktiramo.

Drago mi je. Volim da citam, ponesto zapisem i verovatno zbog toga volim lepu rec.

Postovani i dragi moj prijatelju, razumem kako je kada je covek iako nije sam usamljen, i ja volim da citam, muziku da slusam, pisem tako kada sam tuzna, usamljena, samo sto je tvoje pisanje nekako smislenije i naravoucenije, nego ovo moje pisanije.

Ih, kod tebe je to nesto komplikovano, mislim na brak> Ako je sa zapisivanjem takva stvar, zelim ti da pises sto manje, ta osecanja koja te podsticu nisu bas dobra. A dali si vedra i vesela uopste u zivotu?

Jesam, vesela sam, niko ne moze primetiti kada sam tuzna, zato sto moju tugu ispisem na papiru, i onda mi bude lakse, nemoj se plasiti, sasvim sam normalna, ali sam zato i previse realna, iako volim da mastam, jer masta nista ne kosta, kao ni setanje sa muzikom u usima.

Ma nisam se uplasio ni za tren, budi spokojna. I ja bih voleo da budem previse realan, ali mi slabo ide, verovatno sto mi ne pada tesko. U poslednje vreme sve vise me privlaci imaginarni svet, i sve vise shvatam da mi prija. Voleo bih da ga podelim sa nekim, pa makar i na ovaj nacin. Juce sam naisao na pesme jedne nase pesnikinje, kojoj nisam zapamtio ime, ali sam se odusevio. Prava ljubavna poezija, vidi se prozivljena, ortodoksna. Poslao bih ti u toku veceri neku njenu pesmu, ako zelis da procitas i eventualno je prokomentarises.

Volela bih, a ja cu ti isto tako poslati i videces o cemu sam ja pisala

nebom putuju, putuju zvezde

neznane i uvek iste

to je samo svetlost

kao ruke ceznjive

sa osmehom zelje

smese se, da li me razumeju

Lepo je stvarno, ali ti moram recinesto u vezi poezije. Ja nisam pristalica kratke forme. Mislim da mnogo snage, ostroumnosti, mudrosti treba da bi se  nesto kazalo u par stihova. Ne kazem da ti to nemas, taman posla, ali volim kada cak i pesma ima tri osnovna elementa, koja su uglavnom karakteristicna za prozu: mesto, vreme i radnju. A cini se da je tesko izvodljivo kratkom formom. Neka budala je izmislila haiku, sto meni nikada nije bilo jasno.

Citala sam i ja haiku, i o tomt ne vredi ni pricati, ovbi moji stihovi su samo posledica onoga trena sta u sebi duboko osetim, imam i duze, evo jos jedna

ako me ples zanese

kada patnju u srcu nosim

svakog dana novo cudo se stvara

u meni gori plamen zivota

ne dam se tebi tugo

ne dam da u meni patnja gori

i kazem sebi bori se bori

idi dalje ne daj se bedi

koja posle rastanka sledi

na mojem putu

nova se ljubav radja

nova sreca sija

moju dusu obavija

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145214

LJUBAVNA POEZIJA

TI - ljubavna poezija posvecena je svim zaljubljenima. Siguran sam da bi nastupio smak sveta kada bi prestali da se pisu ljubavni stihovi. Obicno je ljubav tuzna, bolna, ali mi i to osecanje volimo. Bez ljubavi covek bi bio prazan. A, ljubavna patnja je lepsa nego praznina. Cesto se pitamo sta je ljubav? Ljubav je pravo razbojiste; volimo tu pomamu smelu;kad nasa duse tudju dusu iste;da budu zajedno u jednom telu.

LJUBAV na svetu, smatraju mnogi, odrzavaju samo zene i pesnici. Zenama su otuda pesnici bliski, jer i oni zive u stalnom uzbudjenju u kome ima puno i zenskog i detinjastog. Sanjalice i mistici, pesnici uvek nalaze da realni zivot nije dovoljno velik, ni dovoljno lep i oni grade da bi ga dogradili, i stvaraju da bi ga dovrsili. Njihove su jubavi nestalne, ali raskosne.

Ljubavni stihovi se ne pisu u trenucima ljubavi, kad je ljubav u punoj snazi, nego u trenuciima nostalgije, kao secanje na jubav, ili u trenucima ceznje, kada se ljubav najavljuje i nagovestava sva ona zivotna otkrica koja ljuav mosi sa sobom.

Veruj mi pravi ljubavni stihovi moogu biti ispisani samo o dozivljenoj, stvarnoj ljubavi.

JA - svaka tvoja rec ovde ispisana, kao melem je na dusu, potvrda moga duha i osecanja, prilika da pokazem sta u meni ima, a da ne moram se braniti ni stideti svojih godina.

TI - to je lepo i opustajuce. Lep je osecaj kada ne moras na silu da razmisljas sto bi napisala i kako bi se nekom obratila. Veruj mi isprobao sam. Vec iz duse, nesto o cemu stvarno volis da pricas. Slobodno se opusti i pisi sta ti je na dusi i kakve godine, kakv stid? Zar mi nemamo pravo na romantiku i lepe reci:

REC

JEDNA, JEDINA

LJUBAZNA I ISKRENA

LJUBAVNA ILI RANJIVA

OPROSTAJNA, SAOSECAJNA

ODMERNA ILI SRDACNA

UVAZENA, MALA

A TOLIKO VELIKA

NISTA

NE MOZE DA POMRACI

SVETLOST RECI

REC NISTA NE KOSTA

A NEOGRANICENO VREDI

NE MOGU

RECIMA DA IZRAZIM

KOLIKO CUTANJE

MOZE DA POVREDI

JA - ne, nemoj se nikako muciti zbog toga sto sam napisala i zacutala, vecinom mi se javljaju mladji i to mnogo madji, sex im je samo n apameti, ja ih razumeme ali oni mene ne zato sse vadim na godine i na igled moj kaojedne starije zene, ali njihova upornost prevazilazi sve granice kulture i vaspitanja, pokusavam i stihovima i lepim recima, a i samo zato sto se meni sa nekim prica. Istina je ne bezim i ja od toga, i meni kao svakom sto sta treba ali ne po svaku cenu da sa njima razglabbam o mojim potrebama. Zato mi rpija ovaj nas razgovor, dusi dajem oduska a mislima slobodu.

TI - ja to uglavnom ne razumem. Od mene, uveravam te neces imati nikakavih neprijatnosti i moram jos da kazem da prezirem ironiju i dvosmislenost, kao nacin izrazavanja na ovakvim mestima. Ma mrzim ih u zivotu. No da ne preterujem, ali ne moguda izdrzim. Odmah mi se javljaju asocijacije, ovog puta na godine koje si pomenula. I da znas nemam onu nameru, nije mi stvarno potrebno, ono za impresioniranjem.

jedan zivot cine godine

a svaka je godina satkana od dana

u njima ima srece i bola

i ima osmeha i ima rana

a eto sve to cini zivot,

i sreca i tuga i suza i smeh

a to nas eto cini ljudima

a biti necovek veliki je greh.

pa eto da vam sada ne duzim, 

i pricam stvari sto sami znate

veliki su ljudi sto znaju da vole

pa cak i u trenu kada pate

i zato dignite glavu gore

i svakoj godini recite hvala

i ako ukrala nam je neke dane

zauzvrat ipak nesto je i dala.

dala je skolu i iskustva

dala nam ono sto cini nas

a da nije eto ne bi bili

ono sto jesmo i ko smo danas

i ako ponekad nismo zadovoljni sobom

 i izgubimo veru u sebe

i osecamo se mali i sami

i samoca nas do kosti zebe

i ako ponekad zivot je bljutav

ko hrana kojoj fali glavni zacin

ja smao zelim da ne zaboravite

svi smo mi posebni na svoj nacin.

zato razgrnite tugu sa strana

u cast godina, cast zivota

i nasmesite se i kad je najteze

u osmehu lezi car zivota

pa dam nam pozivite jos dugo leta

i da vam blista i da vam cveta

a drugi neka godine broje

kukavice sto se zivota boje 

JA - iskrenost, duhovitost

ljudi ulaze u nas zivot s razlogom, na kratko ili za ceo zivot. Kad spoznas o kojoj se opciji radi znaces sta uciniti za tu osobu. Kad neko udje u tvoj zivot s razlogom, obicno je tu da ti pomogne ispuniti neku zelju. Ponekad umru ili samo odu. Ponekad te nateraju da zauzmes svoj stav, donose ti iskustvo ili da te samo nasmeju, i to samo na kratko. Receno je da je ljubav slepa ali je zato prijateljstvo pronicljivo. Hvala ti sto si deo mog zivota, bez obzira da i za ceo zivot ili samo na kratko. Andjeli uvek postoje, smao nemaju krila i zovemo ih prijateljima - ti si jedan od njih.

TI - hvala draga prijateljice. Ovo je mnogo lepo, daje nam osecanje znacajnosti i prisiljava me da verujem da iskrenost postoji i na ovakvim mestima.

ali ipak, hajde, budimo iskreni

to jeste otkrice zanimljivo

ali da istrazi taj predeo sakriveni

zaista bi se retko ko usudio

jer od njega te dele i prostor i strah

Kada tesko bude, kada se umoris

Andjeli ce bozji rasiriti krila

na njima ces moci ti da se odmoris

i Andjeli zele srecu tvoju mila

i ja gresnik jadan, medj andjele cu stati

 s njima i ja zelim tvoje korake cuvati

odsjaj tvoga lika iz mene ce sjati

taj sjaj ce mi gresnom andjeoski lik dati

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=140819

KOELJO KAZE

TI - da li je moguce da sam sreo osobu sa kojom mogu, cini mi se normalno da pricam.  da kazem da nisam nepristojan, volim da razgovaram

JA -  da, mozda sam to ja, bar za sada. Htela sam reci da sam naoruana strpljenjem od kad znam za sebe, ako i ne bude nista od toga ne dozvoljavam da me ista poremeti ni trena samo, postoje mnoge sitnice koje me ispunjavaju tako da mogu odmah zaboraviti na to sto sam cekala i bila strpljiva.

TI - Koeljo kaze: ,, polozili ste dva najteza testa na putu duhovnosti: STRPLJENJE da sacekate pravi trenutak i HRABROST da se ne razocarate onim na sta naidjete.

naucio si me sta je ljubav, sta znaci voleti i voljen biti

da zivot nije uvek tezak, da covek i budan moze sniti.

Naucio si me sta je radost i da sitnice znace puno

i da je za srecu potrebno malo toliko malo, tek jedno zrno.

Naucio si me sta je osmeh i koliko svaki od njih vredi

i da se voljenima puno daje, da se na njima ne stedi.

Naucio si me sta su snovi, sta znaci mastati i zeleti

i da je ponekad bolje precutati, sve ono sto bi rekli hteti.

Naucio si me sta je ceznja i sta je pristojnost i strpljenje

i da je ponekad sitnicaa dovoljna, da se izigra poverenje.

Naucio si me sta je zivot i kako zna da boli i pece

i da svaka raana njegova zaraste, ali da se oziljci nikad ne lece.

Naucio si me sta je suza i sta je bol i sta je tuga

i da nakon svake oluje i kise, nebom se prospe sunce i duga.

Naucio si me svemu sto znam, da ponekad prastam i da volim

jedino me nisi naucio, kako cu tebe da prebolim.

JA - predivno, u tome sebe pronadjoh, samo su mi reci nedostajale da se najbolje izrazim. Postoje gro stvari u zivotu o cemu razmisljamo, pa sami svedemo neko poimanje svega toga a jos ako nadjemo nekoga ko se zeli prikljuciti i svoje misljenje dati, postajemo bogatiji recima, mislima, shvatanjima

ja nemam novce za poklone

jer eto nisam od bogatih

jedino sto mogu eto dati

to je tek ovaj nespretan stih.

Neka vas cuva i ugreje

u tanim nocima neka vam zraci

jer kad se skupi tuga u srcu

i tpola rec puno znaci.

Pa se setite da postoji neko

ko misli na vas, ko vam se divi

i setite se njegovih reci

jedan je zivot, jednom se zivi.

TI - drago mi je da je zivotno i prepoznatljivo, a to je smisao lepih reci. Evo jos neceg i necu vise, da ne bude da sam hteo da impresioniram na brzinu:

,, biti umetnik znaci: ne racunati i ne brojati; sazrevati kao sto sazreva drvo koje ne goni svoje sokove i spokojno stoji usred prolecnih bura, bez straha da posle njih moze i da ne dodje leto. Ono ce ipak doci. Ali dolazi samo strpljivima, koji zive kao da je vecnost pred njima, tako bezbrizno mirni i neizmerni. Ja saznajem svakodnevno, saznajem u bolu kome sam zahvalan: strrpljenje je sve!''

Da ne izadjem iz volje?

JA - mozes slobodno sa daljom impresijom, kupim i kradem ove reci sto upotpunjuju sve ono o cemu ponekada napisem na papiru, ono sto neko ne zeli ili ne moze cuti, a papir trpi sve. Ovo je lepo i retkost je voditi ovakve razgovore. Pocinjemda uzivam, a nadam se i ti.

Ti - jednu prijateljicu imam, 

upoznah je preko web-a,

ona je posebna, imena sakrivena...

i sve sto o njoj znam

iz njenih pesama divnih razabirem..

dusa joj nezna, ko prolecna ruza

i srce ustreptalo

ko klasje na vetru,

pesme su joj ko poljske ljubicice,

njihovim mirisom, sva njena nutrina odise,

pesme njene o ljubavi govore,

stihova ponekad, prepunih srece, 

ponekad puni tuge i gorcine,

stihove slaze o neveri i radosti,

u njima utapa sve ljudske osobine,

i ne znam vara li me srce moje

ili mi pak istinu zbori, tek slutim

ona dusu veliku i toplu ima,

no prikriti zeli svu nutrinu svoju

u strahu da dusu joj izranjenu

nikada niko vise

ni jednom boli ne dotakne.

JA - kada sam i ja sama

pocela pisati stihove o nama

meni tu gde jesam i o njemu u mislima

shvatila sam da su mnogi

pisci i poete

u stvari pisali o svojim ljubavima

iz mmaste, iz razmisljanja

iz tuge i usamljenosti duse svoje

sto ih je nocima morila

dan sa budjenjem svega dodje i prodje

ali tamna i tiha nic

onda je to druga i duga prica

u kome su jedini stanari

tihi i usamljeni

sebi prijatelji najbolji i jedini

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=140611

TI I JA (UMETNOST)

TI

Hteo sam svima osmehe da pruzim

radosna lica i plavoga neba,

a nisam znao da ce u zivotu

i meni sreca na poklon da treba.

Zivot je kratak i potrebne su nam

LEPE RECI, NEZNA OSECANJA, ROMANTICNI STIHOVI, LJUBAV...

za tugu uvek ima vremena

Pozdrav onoj koja je negde daleko a tako blizu, kao i ja, sanja o nekoj sitnoj ali za sebe neizrecivo vrednoj sreci

JA - pozdrav onome ko na da u sitnicama uziva

TI - pa zar to nije najrealnije? Ja mislim da je i najlepse?

JA - jeste i ja se sa tim slazem, i ukoliko malo trazimo ipak je dobro kada dobijemo

TI - pa pre dobijemo malo po malo, nego sve odjednom, zar ne?

I nekako tada imas utisak da sreca neprekidno je tu, uz tebe, traje ne trosi se,

,, i tako su ziveeli srecno do kraja zivota''

JA - a za to je potrebno mnogo strpljenja a malo htenja 

TI - Ja mislim volje, medjusobnosti. Da li mogu poslati ti jedan tekst na tu temu. Ne znam da li je primereno, ali rizikovacu, ali pre toga zasto ,,umetnost"

JA - umetnost zivljenja u ovom jadnom vremenu, posalji 

TI - Zar je moguce da je i ziveti postalo umetnost? To mi je sompaticno, i moram reci da se slazem sa tim. Interesantna ideja, tako jaka rec da oznaci svakodnevicu.

Zasto ne umem da prihvatim da vise nema medjusobnosti. Nekada je Ona caznjutivo gledala kroz proor ocekujuci konjanika s pisamcetom, a ovih dana joj je dovoljno samo da pritisne send. Ceznja, bol, ushicenje, strast... poistovecuju nas , jer su bezvremeni. A rastanci se razlikuju samo o vrstti obuce u kojoj odlazimo. On ce i danas, kao pre nekoliko vekova, zarzati za raskosnjim poprsjem tudje zenke.. a ona ce mu, nekog naizgled sasvim obicnog dana, okrenuti ledja i potraziti suncaniji trem. I nijedno od njih nece primetiti da decenijama came u istoj sobi. Samo zato sto se nisu osluskivali. Recju, notom, pismom, sms porukom... svejedno.

JA -  lepo, istinito, eto bas za ovo ludo vreme, i pismo, i rec, i sms, samo saljemo pogresnim osobama a i pogresne osobe ih i dobijaju, gubimo se u traganju za necim sto samo bezi od nas

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=140572