LJUBAVNA POEZIJA

TI - ljubavna poezija posvecena je svim zaljubljenima. Siguran sam da bi nastupio smak sveta kada bi prestali da se pisu ljubavni stihovi. Obicno je ljubav tuzna, bolna, ali mi i to osecanje volimo. Bez ljubavi covek bi bio prazan. A, ljubavna patnja je lepsa nego praznina. Cesto se pitamo sta je ljubav? Ljubav je pravo razbojiste; volimo tu pomamu smelu;kad nasa duse tudju dusu iste;da budu zajedno u jednom telu.

LJUBAV na svetu, smatraju mnogi, odrzavaju samo zene i pesnici. Zenama su otuda pesnici bliski, jer i oni zive u stalnom uzbudjenju u kome ima puno i zenskog i detinjastog. Sanjalice i mistici, pesnici uvek nalaze da realni zivot nije dovoljno velik, ni dovoljno lep i oni grade da bi ga dogradili, i stvaraju da bi ga dovrsili. Njihove su jubavi nestalne, ali raskosne.

Ljubavni stihovi se ne pisu u trenucima ljubavi, kad je ljubav u punoj snazi, nego u trenuciima nostalgije, kao secanje na jubav, ili u trenucima ceznje, kada se ljubav najavljuje i nagovestava sva ona zivotna otkrica koja ljuav mosi sa sobom.

Veruj mi pravi ljubavni stihovi moogu biti ispisani samo o dozivljenoj, stvarnoj ljubavi.

JA - svaka tvoja rec ovde ispisana, kao melem je na dusu, potvrda moga duha i osecanja, prilika da pokazem sta u meni ima, a da ne moram se braniti ni stideti svojih godina.

TI - to je lepo i opustajuce. Lep je osecaj kada ne moras na silu da razmisljas sto bi napisala i kako bi se nekom obratila. Veruj mi isprobao sam. Vec iz duse, nesto o cemu stvarno volis da pricas. Slobodno se opusti i pisi sta ti je na dusi i kakve godine, kakv stid? Zar mi nemamo pravo na romantiku i lepe reci:

REC

JEDNA, JEDINA

LJUBAZNA I ISKRENA

LJUBAVNA ILI RANJIVA

OPROSTAJNA, SAOSECAJNA

ODMERNA ILI SRDACNA

UVAZENA, MALA

A TOLIKO VELIKA

NISTA

NE MOZE DA POMRACI

SVETLOST RECI

REC NISTA NE KOSTA

A NEOGRANICENO VREDI

NE MOGU

RECIMA DA IZRAZIM

KOLIKO CUTANJE

MOZE DA POVREDI

JA - ne, nemoj se nikako muciti zbog toga sto sam napisala i zacutala, vecinom mi se javljaju mladji i to mnogo madji, sex im je samo n apameti, ja ih razumeme ali oni mene ne zato sse vadim na godine i na igled moj kaojedne starije zene, ali njihova upornost prevazilazi sve granice kulture i vaspitanja, pokusavam i stihovima i lepim recima, a i samo zato sto se meni sa nekim prica. Istina je ne bezim i ja od toga, i meni kao svakom sto sta treba ali ne po svaku cenu da sa njima razglabbam o mojim potrebama. Zato mi rpija ovaj nas razgovor, dusi dajem oduska a mislima slobodu.

TI - ja to uglavnom ne razumem. Od mene, uveravam te neces imati nikakavih neprijatnosti i moram jos da kazem da prezirem ironiju i dvosmislenost, kao nacin izrazavanja na ovakvim mestima. Ma mrzim ih u zivotu. No da ne preterujem, ali ne moguda izdrzim. Odmah mi se javljaju asocijacije, ovog puta na godine koje si pomenula. I da znas nemam onu nameru, nije mi stvarno potrebno, ono za impresioniranjem.

jedan zivot cine godine

a svaka je godina satkana od dana

u njima ima srece i bola

i ima osmeha i ima rana

a eto sve to cini zivot,

i sreca i tuga i suza i smeh

a to nas eto cini ljudima

a biti necovek veliki je greh.

pa eto da vam sada ne duzim, 

i pricam stvari sto sami znate

veliki su ljudi sto znaju da vole

pa cak i u trenu kada pate

i zato dignite glavu gore

i svakoj godini recite hvala

i ako ukrala nam je neke dane

zauzvrat ipak nesto je i dala.

dala je skolu i iskustva

dala nam ono sto cini nas

a da nije eto ne bi bili

ono sto jesmo i ko smo danas

i ako ponekad nismo zadovoljni sobom

 i izgubimo veru u sebe

i osecamo se mali i sami

i samoca nas do kosti zebe

i ako ponekad zivot je bljutav

ko hrana kojoj fali glavni zacin

ja smao zelim da ne zaboravite

svi smo mi posebni na svoj nacin.

zato razgrnite tugu sa strana

u cast godina, cast zivota

i nasmesite se i kad je najteze

u osmehu lezi car zivota

pa dam nam pozivite jos dugo leta

i da vam blista i da vam cveta

a drugi neka godine broje

kukavice sto se zivota boje 

JA - iskrenost, duhovitost

ljudi ulaze u nas zivot s razlogom, na kratko ili za ceo zivot. Kad spoznas o kojoj se opciji radi znaces sta uciniti za tu osobu. Kad neko udje u tvoj zivot s razlogom, obicno je tu da ti pomogne ispuniti neku zelju. Ponekad umru ili samo odu. Ponekad te nateraju da zauzmes svoj stav, donose ti iskustvo ili da te samo nasmeju, i to samo na kratko. Receno je da je ljubav slepa ali je zato prijateljstvo pronicljivo. Hvala ti sto si deo mog zivota, bez obzira da i za ceo zivot ili samo na kratko. Andjeli uvek postoje, smao nemaju krila i zovemo ih prijateljima - ti si jedan od njih.

TI - hvala draga prijateljice. Ovo je mnogo lepo, daje nam osecanje znacajnosti i prisiljava me da verujem da iskrenost postoji i na ovakvim mestima.

ali ipak, hajde, budimo iskreni

to jeste otkrice zanimljivo

ali da istrazi taj predeo sakriveni

zaista bi se retko ko usudio

jer od njega te dele i prostor i strah

Kada tesko bude, kada se umoris

Andjeli ce bozji rasiriti krila

na njima ces moci ti da se odmoris

i Andjeli zele srecu tvoju mila

i ja gresnik jadan, medj andjele cu stati

 s njima i ja zelim tvoje korake cuvati

odsjaj tvoga lika iz mene ce sjati

taj sjaj ce mi gresnom andjeoski lik dati

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=140819

KOELJO KAZE

TI - da li je moguce da sam sreo osobu sa kojom mogu, cini mi se normalno da pricam.  da kazem da nisam nepristojan, volim da razgovaram

JA -  da, mozda sam to ja, bar za sada. Htela sam reci da sam naoruana strpljenjem od kad znam za sebe, ako i ne bude nista od toga ne dozvoljavam da me ista poremeti ni trena samo, postoje mnoge sitnice koje me ispunjavaju tako da mogu odmah zaboraviti na to sto sam cekala i bila strpljiva.

TI - Koeljo kaze: ,, polozili ste dva najteza testa na putu duhovnosti: STRPLJENJE da sacekate pravi trenutak i HRABROST da se ne razocarate onim na sta naidjete.

naucio si me sta je ljubav, sta znaci voleti i voljen biti

da zivot nije uvek tezak, da covek i budan moze sniti.

Naucio si me sta je radost i da sitnice znace puno

i da je za srecu potrebno malo toliko malo, tek jedno zrno.

Naucio si me sta je osmeh i koliko svaki od njih vredi

i da se voljenima puno daje, da se na njima ne stedi.

Naucio si me sta su snovi, sta znaci mastati i zeleti

i da je ponekad bolje precutati, sve ono sto bi rekli hteti.

Naucio si me sta je ceznja i sta je pristojnost i strpljenje

i da je ponekad sitnicaa dovoljna, da se izigra poverenje.

Naucio si me sta je zivot i kako zna da boli i pece

i da svaka raana njegova zaraste, ali da se oziljci nikad ne lece.

Naucio si me sta je suza i sta je bol i sta je tuga

i da nakon svake oluje i kise, nebom se prospe sunce i duga.

Naucio si me svemu sto znam, da ponekad prastam i da volim

jedino me nisi naucio, kako cu tebe da prebolim.

JA - predivno, u tome sebe pronadjoh, samo su mi reci nedostajale da se najbolje izrazim. Postoje gro stvari u zivotu o cemu razmisljamo, pa sami svedemo neko poimanje svega toga a jos ako nadjemo nekoga ko se zeli prikljuciti i svoje misljenje dati, postajemo bogatiji recima, mislima, shvatanjima

ja nemam novce za poklone

jer eto nisam od bogatih

jedino sto mogu eto dati

to je tek ovaj nespretan stih.

Neka vas cuva i ugreje

u tanim nocima neka vam zraci

jer kad se skupi tuga u srcu

i tpola rec puno znaci.

Pa se setite da postoji neko

ko misli na vas, ko vam se divi

i setite se njegovih reci

jedan je zivot, jednom se zivi.

TI - drago mi je da je zivotno i prepoznatljivo, a to je smisao lepih reci. Evo jos neceg i necu vise, da ne bude da sam hteo da impresioniram na brzinu:

,, biti umetnik znaci: ne racunati i ne brojati; sazrevati kao sto sazreva drvo koje ne goni svoje sokove i spokojno stoji usred prolecnih bura, bez straha da posle njih moze i da ne dodje leto. Ono ce ipak doci. Ali dolazi samo strpljivima, koji zive kao da je vecnost pred njima, tako bezbrizno mirni i neizmerni. Ja saznajem svakodnevno, saznajem u bolu kome sam zahvalan: strrpljenje je sve!''

Da ne izadjem iz volje?

JA - mozes slobodno sa daljom impresijom, kupim i kradem ove reci sto upotpunjuju sve ono o cemu ponekada napisem na papiru, ono sto neko ne zeli ili ne moze cuti, a papir trpi sve. Ovo je lepo i retkost je voditi ovakve razgovore. Pocinjemda uzivam, a nadam se i ti.

Ti - jednu prijateljicu imam, 

upoznah je preko web-a,

ona je posebna, imena sakrivena...

i sve sto o njoj znam

iz njenih pesama divnih razabirem..

dusa joj nezna, ko prolecna ruza

i srce ustreptalo

ko klasje na vetru,

pesme su joj ko poljske ljubicice,

njihovim mirisom, sva njena nutrina odise,

pesme njene o ljubavi govore,

stihova ponekad, prepunih srece, 

ponekad puni tuge i gorcine,

stihove slaze o neveri i radosti,

u njima utapa sve ljudske osobine,

i ne znam vara li me srce moje

ili mi pak istinu zbori, tek slutim

ona dusu veliku i toplu ima,

no prikriti zeli svu nutrinu svoju

u strahu da dusu joj izranjenu

nikada niko vise

ni jednom boli ne dotakne.

JA - kada sam i ja sama

pocela pisati stihove o nama

meni tu gde jesam i o njemu u mislima

shvatila sam da su mnogi

pisci i poete

u stvari pisali o svojim ljubavima

iz mmaste, iz razmisljanja

iz tuge i usamljenosti duse svoje

sto ih je nocima morila

dan sa budjenjem svega dodje i prodje

ali tamna i tiha nic

onda je to druga i duga prica

u kome su jedini stanari

tihi i usamljeni

sebi prijatelji najbolji i jedini

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=140611

TI I JA (UMETNOST)

TI

Hteo sam svima osmehe da pruzim

radosna lica i plavoga neba,

a nisam znao da ce u zivotu

i meni sreca na poklon da treba.

Zivot je kratak i potrebne su nam

LEPE RECI, NEZNA OSECANJA, ROMANTICNI STIHOVI, LJUBAV...

za tugu uvek ima vremena

Pozdrav onoj koja je negde daleko a tako blizu, kao i ja, sanja o nekoj sitnoj ali za sebe neizrecivo vrednoj sreci

JA - pozdrav onome ko na da u sitnicama uziva

TI - pa zar to nije najrealnije? Ja mislim da je i najlepse?

JA - jeste i ja se sa tim slazem, i ukoliko malo trazimo ipak je dobro kada dobijemo

TI - pa pre dobijemo malo po malo, nego sve odjednom, zar ne?

I nekako tada imas utisak da sreca neprekidno je tu, uz tebe, traje ne trosi se,

,, i tako su ziveeli srecno do kraja zivota''

JA - a za to je potrebno mnogo strpljenja a malo htenja 

TI - Ja mislim volje, medjusobnosti. Da li mogu poslati ti jedan tekst na tu temu. Ne znam da li je primereno, ali rizikovacu, ali pre toga zasto ,,umetnost"

JA - umetnost zivljenja u ovom jadnom vremenu, posalji 

TI - Zar je moguce da je i ziveti postalo umetnost? To mi je sompaticno, i moram reci da se slazem sa tim. Interesantna ideja, tako jaka rec da oznaci svakodnevicu.

Zasto ne umem da prihvatim da vise nema medjusobnosti. Nekada je Ona caznjutivo gledala kroz proor ocekujuci konjanika s pisamcetom, a ovih dana joj je dovoljno samo da pritisne send. Ceznja, bol, ushicenje, strast... poistovecuju nas , jer su bezvremeni. A rastanci se razlikuju samo o vrstti obuce u kojoj odlazimo. On ce i danas, kao pre nekoliko vekova, zarzati za raskosnjim poprsjem tudje zenke.. a ona ce mu, nekog naizgled sasvim obicnog dana, okrenuti ledja i potraziti suncaniji trem. I nijedno od njih nece primetiti da decenijama came u istoj sobi. Samo zato sto se nisu osluskivali. Recju, notom, pismom, sms porukom... svejedno.

JA -  lepo, istinito, eto bas za ovo ludo vreme, i pismo, i rec, i sms, samo saljemo pogresnim osobama a i pogresne osobe ih i dobijaju, gubimo se u traganju za necim sto samo bezi od nas

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=140572

SRODNA DUSA

SRODNA DUSA... sta je to? Kada o tome razmisljamo ipak u sebi stvaramo lik koji  bi nama u potpunosti bio blizak i po nekim nasim merilima. A onda bi ta srodna dusa trebalo biti lik savrsenstva. U seriji ,, sex i grad'' i Keri Bredso se pita da li ce ikada naci sebi srodnu dusu, a vec je napunila 35 godina. Na to njeno pitanje Sarlot je dala divan oredlog: ,, Sto mi, nas cetiri ne bismo bile jedna drugoj srodna dusa, a na muskarce, koji prolaze kroz nas zivot gledamo kao neku zabavu.

Zato se eto pitam i ja da li sam u jednom kratkom vremenu nasla i ja neku srodnu dusu, onako iz daleka, iako se nismo videli ali smo se bar misaono slagali i dopunjavali:

TI I JA

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=140539

GDE SPOZNAJEMO ZIVOT

HERMAN HESE- Srecan je ko ume da voli

...Ne mrzim i ne odbacujem sentimente ni sentimentalnost, naprotiv, pitam se: od cega zivimo, gde spoznajemo zivot ako ne u nasim osecanjima? Sta ce mi pun novcanik, solidan racun u banci, lepo ispeglano odelo, jedna lepa devojka, ako nista ne osecam, ako moju dusu nista ne pokrece? Ne, koliko god mi je mrska sklonost ka sentimentalnosti kod drugih, blisko mi je to osecanje i trudim se da ga sacuvam. Osecajnost, neznost i dusa koja lako vibrira, to je ono cime sam ja obdaren i na tome treba zasnovati svoj zivot... U poslednje vreme se od pesnika ocekuje da odbace upravo ono sto ih cini pesnicima; dusu, koja ume da se uzbudi, sposobnost da se zaljube, da vole i izgaraju, da sebe poklanjaju i zive u svetu emocija, da dozive neslucena i natprirodna iskustva; treba da omrznu ono sto  je najvrednije u njima, bas toga treba da se stide i da se brane od svega sto moze da se nazove ,,sentimentalnost''. Prozreti svet, protumaciti ga i prezreti, to je stvar velikih mislilaca. Ali, meni je jedino stalo do toga da volim svet, da ga ne prezirem, da ne mrzim ni svet, ni sebe, da na njega, na sebe, i na sva ziva bica mogu da gledam s ljubavlju, s divljenjem i sa strahopostovanjem... Za ljubav se moze reci isto sto i za umetnost, onaj ko ume da voli samo ono sto je veliko i beskrajno, siromasniji je od onoga koga i sitnice ushicuje... Voleti svet i zivot, voleti uprkos patnji, prihvatiti sa zahvalnoscu svaki zrak sunca, a ni u boli ne zaboraviti na osmeh; nauk svake prave poezije nikada nece zastareti i danas je vise nego ikad potreban i dobrodosao...Mi gresimo kad ocekujemo da nam zivot pokloni ono sto treba sami sebi da pronadjemo. Zelimo da nas zivot ima neki smisao ali zivot ima onoliko smisla koliko smo mi u stanju da mu damo. Buduci da covek nije savrsen i da to ne moze da ucini sam, religija i filozofija su pokusale da pruze utesne odgovore na ovo pitanje i oni svi vode do istog zakljucka: smisao zivota je samo u ljubavi, koliko smo sposobni da volimo i da sebe dajemo, toliko ce nas zivot imati smisla...

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=140056