KOLIKO ISKRENOSTI

Pa ti si sjajna draga moja. Hvala ti na ovolikoj kolicini iskrenosti. Za svako postovanje i znaj da ga od mene zasluzujes.

Volim da mogu  nasloniti glavu na necije rame i da bar na tren budem zeljena i voljena, na neki nacin ,, ususkana'' paznjom i neznostima, strast kao strast dodje i prodje. No ja te ne zelim uplasiti ovim mojim ispovedanjem, mnogo mi je draze sa tobom pricati i poezijom docaravati neke svoje zelje.

Ma neces me uplasiti sigurno. Samo mi je tvoja iskrenost ulila jednu kolicinu prijatnosti u razgovoru sa tobom. A i drage su mi tvoje zelje. Jesi li ti vedra osoba, to je osobina koja me najvise obuzima kada sam u drustvu sa nekom osobom?

Kaznjavan za sve sto pomislim,

a kamoli sto pocinim,

osumnjicen sam za neznost

i proglasen sam krivim

sto ljubav ne gasim mrrznjama,

vec novom, vecom ljubavlju

i zivot ne gasim smrtima,

vec necim drukcije zivim.

Da, jesam svakako.

Ja sam mozda nekada i preterano, zato sto me male stvari cine tako srecnim i zadovoljnim, o velikim i ne razmisljam. Ali ipak, vedrina ne moze biti preterana, jer ne skodi. I vedar sam i uvek raspolozen, ne ljutim se nikada, volim ljude, bezgranicno verujem svakom, i sta znam, mozda i tu preterujem. Sada kao da se hvalim, ali sve ovo nije nimalo lako, veruj mi. Ali takav sam!!!!

VERUJEM TI, I JA STOJIM IZA TOGA, DA JE VELIKI USPEH AKO IZZ COVEKA UMEM DA IZVUCEM NA POVRSINI ONO STO JE KOD NJEGA NAJBOLJE, BEZ OBZIRA KOLIKO JE ON LOS, NE VOLIM SVADJE, NI RASPRAVE POVISENIM TONOM, UMEM DA SLUSAM, AKO NEKO ZELI MENE DA SLUSA, ONDA SAMOJ SEBI SE DIVIM KAKAV SAM SAGOVORNIK, IAKO NIASAM IMALA PRILIKE DAA SE U TOME DOAKZEM U RAZGOVORU SA NEKIM MUSKARCEM, ALI SA  ZENAMA JE VECINOM TAKO.

U, ti si presla na velika slova. To u korespodenciji na netu znaci ljutnju i viku....hahaha, mala sala.

Dosta je bilo patnji i bola

to nas je ucila stara skola.

A sada polako u spokoj kreni

priblizi se izvvoru, priblizi se meni.

O, kako sam srecan sada kad ti koristis mene

da kazes ono sto se malo zna.

Izvor si ti, izvor sam ja, izvor je sve sada

i nema vise ono kada, samo sada, samo sada

Da li je ovo sto si napisao licno tvoje? Ako jeste hvala ti, velika slova hahaha, nije ljutnja, nego ssam popunjavala svoj CV na Poslovi infostud.

Nije moje. Neka pesnikinja Ana Cavka, ali mi se svidja.

Mislim da je dosta patnje i bola.

Podji od toga da je zivot jedan i vredan

i da niko nije vredan tvojih suza i bola.

Bol coveka cini jacim

i svakome u zivotu

potrebno je iskusenje bola

da bi postao pravi covek.

I tako svako u zivotu prodje,

na ovoj planeti, na neki nain

nekoo pati vise a neko manje.

Ali to je normalna stvar.

Smej se i veseli i uvek ce ti biti tako.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145797

DIVNI I POSTOVANI BLOGERI

Najiskenije, nisam ocekivala komentare na moj post, ali ste mi upravo njima pokazali  da me vidite i citate ono sto pisem, drago mi je sto ste tu, mnogo Vam hvala. Citam i ja vase pisanije, uz duboko divljenje i kradem, sebi pravim kolekciju, zato sto mi se nekada desi da ostanem bez interneta, pa mi je to jedino resenje da  tada citam.

HVALA:

sanjarenja56, krilaandjela, razmisljanka, roksana, suncica, anam

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145789

POSTOVANI I DRAGI BLOGERI

Ovim samo hocu da Vam se svima zahvalim sto ste tu, sa svojim mislima, recima, stihovima, putesestvijama. Divim se svima. I sama se eto prikljucila sa razlogom ili bez koji ste i Vi imali ili niste. Pisem i ono sto je trenutno u dusi, ili sto je vec negde u svesci zapisano. Zelim i ja da nesto svoje podelim sa Vama. Usamljenost je moja glavna inspiracija. Tuzi ne dajem mesta a kada me radost obuzima onda samo ,,letim''. Volim citati o tome sto ste napisali, kao sto ce neko od Vas citati to sto ja napisem. U svakom slucaju hvala Vam, ali mi nemojte zameriti sto Vam se u komentarima ne javljam, ili sto Vam komentare ne pisem.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145736

ZATVORI OCI

oh, kako je lepo zatvoriti oci

u krevetu u tihoj noci

i slusati tvoj glas

kao potok kada tiho zubori

sa tvojih usana teku reci o neznosti

o lepoti postojanja dva bica

o uzbudjenju koje dusu dira

nasim srcima ne da mira

i tako tiho dolazi san

i polako nas nosi u novi dan

dan nade i cekanja

dan slatkog straha od susreta

tako zeljenog i iscekujuceg

da nam se pogledi ukrste

na lepoti nase zaljubljene duse

na tihe zelje u nasim srcima

sacekaj, zastani, mozda je ipak bolje 

samo tihi glas koji se cuje u noci

neka ostane samo tiho saputanje

Ih kako je toplo. Neka mi jeza, draga prijateljie sve bolje i bolje. Ipak ces ti mene da impresioniras na kraju.Kako bih voleo da se i meni desi tako nesto, jel to znaci da sam nasao pravog prijatelja i sagovornika?

ako bih ti rekla kako i zbog cega su ti stihovi nastali, da li i se i dalje tako osecao?

Voleo bih, najvaznije je da lepo zvuci, samim tim se i moja impresija povecava.

to je kada mi se jednom javio jedan mladi covek, puno mladji od mene. Bio je bas fin, bez vulgarnosti, recit i ubedljiv, da mu moje godine ne bi smetale. Ja normalno dusa rommanticna i zeljna necijeg neznog dodira i neznosti, pocela sam da mastam. Masta moze svasta, ali kako sve ima svoj kraj, tako i moja masta. I tako ti ja napisem neku pesmu kao za utehu, ako bar sebi ne mogu dozvoliti taj luksuz i biti sa nekim mladjim, onda bar mogu o tome i pisati. Evo jos jedne:

moja mlada i lepa glava 

sada umilnim snom spava

puna osecanja i neznosti

sa tako dragim mislima o strasti

oh, da li je to san ili java

kada se probudi ta lepa glava

ima li mesta za jednu mene

ili su to samo misli snene

taj nezni dodir tvojih ruku

u mislima mojim ka tebi me vuku

ali taj strah, oh taj strah

rusi sve u meni i pretvara u prah

ah kako taj tvoj pogled para

dusu moju i ocekivanja vara

oh dusice moja bolje zastani

ne idi napred i od svega odustani

opet ces reci sta je sad

tolike u reci izgovorene no ikad

da, moja dusa je isto tako mlada

ali istina pred ogledalom pada.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145413

BALADA O JEDNOJ

Draga prrijatejice, saljem ti ovu pesmu, iako je duga procitaj je i reci mi tvoje misljenje, JA - TVOJ PRIJATELJ

BALADA O JASMINI

Poslednji dani leta otkucavaju, poput skazaljki na starom satu

dok kisa rominja, ja setam sama, kapljice klize po licu i vratu

Sljapkajuci po baricama na trotoaru u mislima mi leta jednog secanje

sa bezbroj pitanja bez odgovora i osecanjem nalik na kajanje.

Bilo je to leto ko svako drugo. toplo. bezobzirno. nekako lepljivo.

Sad shvatam reci sto neko rece: ,, Leto je uvek slatko lazljivo''.

Ja nizah godine ko da su perle, ziveci za danas a ne za sutra

sa verom u ljubav i verom u srecu, svitala su suncama moja jutra.

Tako odrasla, a u dusi dete zivot mi bese tek samo igra

i ono tesko ne bese tesko, nad porazima je bese cigra.

A svu tu snagu koju imadoh crpeh iz jedne reci NADA

da jednom i ja bicu voljena, jednom... bar jednom, ako ne sada.

Mastajuci o princu na belom konju, ziveci u svojoj bajci i snu,

ja lebdeh uvek na povrsini nikada tuzna, nikada na dnu.

A onda... slucajno ja sretoh njega, u nekoj slepoj ulici zivota,

i sve je dobilo drugi smisao oh boze moj...koja divota.

U mojoj ruci nasla se ruka, imadoh nekog samnom da se smeje

i gle noci ne behu tako duge i gle sunce drugacije greje.

Provodili smo dane i sate u dugim pricama i u smehu

govorili jedno drugom najdublje tajne, pa cak i one o najvecem grehu.

I volela sam slusati dok mi prica, i zelela znati o njemu sve

Koliko je puta voleo iskreno? I da li u isto vreme zene dve?

I zaista pricao mi je bas o svemu, o nekim smedjim, crnim i plavim,

o nekim kratkim avanturama i nekim ljubavima nazovi pravim.

I bilo je tu zaista puno zena, sto prodjose mu kroz zivot kao kroz paradu,

mnoge je od njih ljubio lazno i mnogima prodavao laznu nadu.

Al meni u secanju ostade jedna, Jasmina rece da je se zvala

sto ga je volela, do bola volelea, za njega sve je od sebe dala

Pricao mi je da ju je varao, da bila muje usputna stanica,

nikada mu nista nije znacila, tek ime njegovih avanturistisckih stranica.

Rece da bese mu dobra tek toliko za noci par, jednu ili dve,

bese mu dobra eto tek po noci, ali ne za dan i ne za sve.

I dugo je vremena proveo tako, lazuci i crpeci iz nje sve

sa njenom ljubavlju hranio svoj ego a njoj ubijao njene sne.

Slusajuci ga u toj prici srce mi se obvi nekim zaljenjem

pa zar je ta zena bila tako glupa da joj se ljubav uzvrati kamenjem.

Zar bese slepa kod ociju da ne oseti da nema tu drazi,

da bori se za nesto sto ne postoji, da bori se za gomilu lazi.

I u trenu sam ponosno dizala glavu, govoreci da ja nikada ne bih tako

da nikada ne bih bila tako slepa, da mene nije prevariti lako.

A onda bi usledio njegov zagrljaj i topli poljubac na usnama

i reci da ne mislim o jasmini, jer prava ljubav lezi u nama.

Jer ona je bila samo avantura, neko kog nikada voleo nije

bila je dobra za neko vreme, za krevet nema tu sta da se krije.

a ja sam rece nesto posebno, nesto sto nikada dosad nije sreo,

zena upravo bas onakva kakvu je oduvek zeleo i hteo.

Sa mnom je mogao ama bas sve, pa cak i preostali zivot da deli

jer ja sam bila jedina stvar na svetu koju samo za sebe zeli.

Ja sam mu bila i zivot i sni, i bez mene rece ne bi dalje znao

i da je postao najsrecniji covek onog dana kad me je zivot njemu na dar dao.

O da.. govorio je tako mnogo a ja, ja sam mu eto verovala

i dusu prodala za par toplih reci, drugacije eto je nisam znala.

A onda dodjose neki losi dani, prvo po koji pa onda sve vise

sve manje smeha, sve vise svadje, sve manje reci, postade tise.

Svakim danom sve vise mana nalazio je on na meni

i svaka prolaznica bese original a ja tek losa kopija pravoj zeni.

Sve vise izgovora bilo je tu i svako drugi bese preci

sve manje zajednickog medju nama, sve hladnije behu izgovorene reci.

Kao dva stranca, ledja o ledja, a medju nama kameni zid.

Ja pokusavala sam da ga otopim gazeci ponos, skrivajuci stid.

A onda odjednom preda mnom puce taj gorak lastis od istine,

zaplaka deo deteta u meni, razli se ukus bolne gorcine.

Od sve neznosti i sve toplote i iskrene ljubavi sto srce trazi,

ja eto jedino sto dobila sam je gomila reci, gomila lazi.

Suza u oku, telo u grcu, na usnama ukus ispijenog vina, 

istina kao mac kroz noc sece, ja bila sam njegova druga Jasmina.

I setajuc nocas kroz kisnu noc secam se onoga sto sam rekla,

NIKAD u zivotu ne reci NIKAD, to je iskustvo koje sam stekla.

Znam da jednom procice bol, i jednom sve ce ovo biti juce,

svaka pouka mora da se plati a dok su zivi ljudi uce.

I evo i kisa lagano staje, zvezde nagovestavaju suncan dan,

ja laganim korakom krecem kuci, probacu da usnim dobar san.

Sa malo manje nade i vere, sa malo manje elana no pre

izgubila sam ponos i nedu ali to ipak nije sve.

Ostadoh bez reci, prijatelju dragi. Tako divna, a tasko puna boli i tuge, ponajvise gorke istine. No, da li smo mi zene sve na isti nacin glupe, ili je to cinjenica da mnogo vise umemo da dajemo sebe nego sto ocekujemo nesto za sebe. No nema veze, ona ce, kao i svaka od nas, podici sebe, samim tim sto ume da voli i da se izbori, ali opet kazem, ima razlicitih zena, kao sto ima i razlicitih muskaraca. To samo znaci da smo svi razliciti i drugaciji, mozda nam, se samo interesovanja nekad susretnu.

 E pa to je ono sto sam pokusao da ti kazem. ja, cini mi se, ovako nesto ocekujem od poezije. Dozivljeno, to je ocigledno, iskreno, zivotno, prepoznatljivo za svakog, sa vrhunskom emocijom. Nesto razmisljam, pa bih te pitao, nadam se da se neces naljutiti. a zasto si stavila onaj neistinit podatak na profilu?

Mozda zato sto se bas tako i osecam, ne znam da li me mozes razumeti. Posto je on morao krenuti ,,trbuhom za kruhom'' u drugom gradu, posledica te daljine je ucinila da se i mi udaljimo jedno od drugo, sada vodimo svako svoj zivot. On tamo u drugom gradu a ja ovde. Zasto se nismo razveli, ja mogu reci da jos uvek zavisim od te crkavice koju deci salje, a on, ne znam, mozda me cuva za stare dane, kada ce mu biti potrebno da ako se nekada ovde vrati, pa da ima gde ziveti. Ja sam radila u jednoj privatnoj firmi kao knjigovodja, admonistrativac i potrcko. ali je to propalo te sam sada na birou. Trazim posao, Srbija je cela moja, gde god da nadjem ici cu. D sam napisala da sam u braku, mislim da bi se odmah shvatilo da ja ovde trazim samo avanturu. to je moje misljenje, ne znam koliko sam u pravu.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145371

PRIJATELJU DRAGI

Prijateljice draga, zasto je frekventnost naseg pisanja na tako niskom nivou? Nemas volje ili sam ja izasao iz volje?

Nikako, nemoj to misliti, nego smo svi mi zavisnici od interneta, a internet od novca pa je jedan zatajio a odmah za njim i drugi. a onda kao posledica svega toga, svakodnevica pritisla a da te time ne bih gusila ja jednostavno zacutala.

A zasto mislis da bi me gusila? I ja zivim u toj svakodnevici, zato je lepse predati se virtuelnom, mislim ovom nasem trenutnom svetu. Uzgred ja sam ja iz Jagodine i svi podaci sa profila su tacni.

Drago mi je, ja sam takodje ja ali iz Kragujevca, i jedino podatak da sam slobodna na mom profilu, nije tacan. U braku sam ali samo na papiru. Zivot je ucinio da se razidjemo, mada se sada vise postujemo, ali mnogo manje kontaktiramo.

Drago mi je. Volim da citam, ponesto zapisem i verovatno zbog toga volim lepu rec.

Postovani i dragi moj prijatelju, razumem kako je kada je covek iako nije sam usamljen, i ja volim da citam, muziku da slusam, pisem tako kada sam tuzna, usamljena, samo sto je tvoje pisanje nekako smislenije i naravoucenije, nego ovo moje pisanije.

Ih, kod tebe je to nesto komplikovano, mislim na brak> Ako je sa zapisivanjem takva stvar, zelim ti da pises sto manje, ta osecanja koja te podsticu nisu bas dobra. A dali si vedra i vesela uopste u zivotu?

Jesam, vesela sam, niko ne moze primetiti kada sam tuzna, zato sto moju tugu ispisem na papiru, i onda mi bude lakse, nemoj se plasiti, sasvim sam normalna, ali sam zato i previse realna, iako volim da mastam, jer masta nista ne kosta, kao ni setanje sa muzikom u usima.

Ma nisam se uplasio ni za tren, budi spokojna. I ja bih voleo da budem previse realan, ali mi slabo ide, verovatno sto mi ne pada tesko. U poslednje vreme sve vise me privlaci imaginarni svet, i sve vise shvatam da mi prija. Voleo bih da ga podelim sa nekim, pa makar i na ovaj nacin. Juce sam naisao na pesme jedne nase pesnikinje, kojoj nisam zapamtio ime, ali sam se odusevio. Prava ljubavna poezija, vidi se prozivljena, ortodoksna. Poslao bih ti u toku veceri neku njenu pesmu, ako zelis da procitas i eventualno je prokomentarises.

Volela bih, a ja cu ti isto tako poslati i videces o cemu sam ja pisala

nebom putuju, putuju zvezde

neznane i uvek iste

to je samo svetlost

kao ruke ceznjive

sa osmehom zelje

smese se, da li me razumeju

Lepo je stvarno, ali ti moram recinesto u vezi poezije. Ja nisam pristalica kratke forme. Mislim da mnogo snage, ostroumnosti, mudrosti treba da bi se  nesto kazalo u par stihova. Ne kazem da ti to nemas, taman posla, ali volim kada cak i pesma ima tri osnovna elementa, koja su uglavnom karakteristicna za prozu: mesto, vreme i radnju. A cini se da je tesko izvodljivo kratkom formom. Neka budala je izmislila haiku, sto meni nikada nije bilo jasno.

Citala sam i ja haiku, i o tomt ne vredi ni pricati, ovbi moji stihovi su samo posledica onoga trena sta u sebi duboko osetim, imam i duze, evo jos jedna

ako me ples zanese

kada patnju u srcu nosim

svakog dana novo cudo se stvara

u meni gori plamen zivota

ne dam se tebi tugo

ne dam da u meni patnja gori

i kazem sebi bori se bori

idi dalje ne daj se bedi

koja posle rastanka sledi

na mojem putu

nova se ljubav radja

nova sreca sija

moju dusu obavija

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145214