PRIJATELJU DRAGI

Prijateljice draga, zasto je frekventnost naseg pisanja na tako niskom nivou? Nemas volje ili sam ja izasao iz volje?

Nikako, nemoj to misliti, nego smo svi mi zavisnici od interneta, a internet od novca pa je jedan zatajio a odmah za njim i drugi. a onda kao posledica svega toga, svakodnevica pritisla a da te time ne bih gusila ja jednostavno zacutala.

A zasto mislis da bi me gusila? I ja zivim u toj svakodnevici, zato je lepse predati se virtuelnom, mislim ovom nasem trenutnom svetu. Uzgred ja sam ja iz Jagodine i svi podaci sa profila su tacni.

Drago mi je, ja sam takodje ja ali iz Kragujevca, i jedino podatak da sam slobodna na mom profilu, nije tacan. U braku sam ali samo na papiru. Zivot je ucinio da se razidjemo, mada se sada vise postujemo, ali mnogo manje kontaktiramo.

Drago mi je. Volim da citam, ponesto zapisem i verovatno zbog toga volim lepu rec.

Postovani i dragi moj prijatelju, razumem kako je kada je covek iako nije sam usamljen, i ja volim da citam, muziku da slusam, pisem tako kada sam tuzna, usamljena, samo sto je tvoje pisanje nekako smislenije i naravoucenije, nego ovo moje pisanije.

Ih, kod tebe je to nesto komplikovano, mislim na brak> Ako je sa zapisivanjem takva stvar, zelim ti da pises sto manje, ta osecanja koja te podsticu nisu bas dobra. A dali si vedra i vesela uopste u zivotu?

Jesam, vesela sam, niko ne moze primetiti kada sam tuzna, zato sto moju tugu ispisem na papiru, i onda mi bude lakse, nemoj se plasiti, sasvim sam normalna, ali sam zato i previse realna, iako volim da mastam, jer masta nista ne kosta, kao ni setanje sa muzikom u usima.

Ma nisam se uplasio ni za tren, budi spokojna. I ja bih voleo da budem previse realan, ali mi slabo ide, verovatno sto mi ne pada tesko. U poslednje vreme sve vise me privlaci imaginarni svet, i sve vise shvatam da mi prija. Voleo bih da ga podelim sa nekim, pa makar i na ovaj nacin. Juce sam naisao na pesme jedne nase pesnikinje, kojoj nisam zapamtio ime, ali sam se odusevio. Prava ljubavna poezija, vidi se prozivljena, ortodoksna. Poslao bih ti u toku veceri neku njenu pesmu, ako zelis da procitas i eventualno je prokomentarises.

Volela bih, a ja cu ti isto tako poslati i videces o cemu sam ja pisala

nebom putuju, putuju zvezde

neznane i uvek iste

to je samo svetlost

kao ruke ceznjive

sa osmehom zelje

smese se, da li me razumeju

Lepo je stvarno, ali ti moram recinesto u vezi poezije. Ja nisam pristalica kratke forme. Mislim da mnogo snage, ostroumnosti, mudrosti treba da bi se  nesto kazalo u par stihova. Ne kazem da ti to nemas, taman posla, ali volim kada cak i pesma ima tri osnovna elementa, koja su uglavnom karakteristicna za prozu: mesto, vreme i radnju. A cini se da je tesko izvodljivo kratkom formom. Neka budala je izmislila haiku, sto meni nikada nije bilo jasno.

Citala sam i ja haiku, i o tomt ne vredi ni pricati, ovbi moji stihovi su samo posledica onoga trena sta u sebi duboko osetim, imam i duze, evo jos jedna

ako me ples zanese

kada patnju u srcu nosim

svakog dana novo cudo se stvara

u meni gori plamen zivota

ne dam se tebi tugo

ne dam da u meni patnja gori

i kazem sebi bori se bori

idi dalje ne daj se bedi

koja posle rastanka sledi

na mojem putu

nova se ljubav radja

nova sreca sija

moju dusu obavija

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145214