RECI VASE POGUBNE

Pitate me sto mi drhti ruka

a reci vase bolno se zarivase

u moje, vec ranjeno srce

Vi ne znate da ta ruka

Sto sada treperi negde

izmedju njega i vremena

Ta ga je ruka nekada milovala

u hladnim danima

vatru mu telom palila

u sumornim nocima

umorno telo od bola otimala.

Sada dok zalosnim pogledom

gledam mu sliku u drhtavoj ruci

vi primecujete koliko su moje oci tuzne,

vidite u uglovima dve istre suze,

vidite staklo u ocima a oci su ogledalo duse!

I, onda, vi me i dalje pitate

zasto su moje oci takve,

tuzne, staklene, suzne

a ne znate da te oci

nnekada su bile gnezdo

zelenim pticama njegovog pogleda

sada, gnezdo je zauvek poruseno

zelene ptice odletele su nepovratno

ostala je pustos u meni i

samo strce gole grane mog zivota.

Vi srca nemate, milosti jos manje

i mada znate da me vase pitanje boli,

nastavljate vasu prljavu igru

zabadajuci reci kao ostrice

u ranjeno srce koje ga  dalje voli.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=139551