Cuvas li jos davno neposlato pismo
jos o prosloj mi sanjamo sreci
kao da se nekada rastali nismo
zbunjeni stojimo cuteci
blesavo i bledo se osmehujuci.

Koliko smo onda bili ludi
mi, studenti proslog veka
volesmo se puni ljubavi i nade
ne znajuci sta nas u zivotu ceka,
sretosmo sa danas bez tuge i greha.

Cujem decu, bakicom te zovu
a i mene unucici i u ledjima bol
vracaju cesto u stvarnost ovu.
Izgradismo medju nama most bez reke
usahle su vode nase mladosti daleke.

Pozrdavismo se studljivo i tuzno
zdravo Slobodanka, zdravo Radovane
izigravajuci ravnodusnost neuspelo, ruzno
zagrabismo svako svojim putem
na dve razlicite strane, u nepoznate dane.
------------------------------------------
°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°
U starom koferu izbledelih boja
po datumu tuge pazljivo slozena
u toplini ljubavi i zaborava
jos cuvam sva pisma tvoja.

Radovan