Dusevni mir

  Bila jednom dva monaha, koji su punih cetrdesetih godina ziveli u istom manastiru a da se nijednom nisu posvadjali. jednog dana prvi monah rekao je drugome; ,, Ne mislis li da bi trebalo bar jednom da se posvadjamo?'' a ovaj je uzvratio; ..Zasto da ne?" Oko cega cemo se svadjati?"  ,, Mogli bismo oko ovog hleba", predlozio je prvi. ,,U redu, svadjajmo se oko hleba. Kako se to radi?" ,, Ovako", rekao j eprvi monah. ,,Ovaj hleb je moj, sta ces sad?" ,,Zadrzi ga", rekao je drugi monah.

     Dusevni mir ne mora biti pokvaren nekim sporom ili diskusijom. Ono sto unistava taj mir je ,,ja'', nas ego. ,,Ovo pripada meni i ni sa kim ga necu deliti." Kada prevagne ovakav egoisticni stav i vezanost za stvari, srce postaje svakim danom sve tvrdje. To je najveci neprijatelj unutrasnjeg mira i spokojstva; tvrdo srce, okorelo od egoizma i prianjanja za ono sto nas okruzuje.

     Zamislite da u jednoj naciji grupa ljudi koji poseduju velike povrsine zemlje i novca izjavi:,,Ni sa kim necemo deliti nase bogatstvo". Zamislite da svi narodi na zemlji zauzmu isti stav:,, Samo nas nase blagostanje zanima; drugi nas uopste ne interesuju". Kako ocuvati mir u takvoj situaciji? Okamenjena srca, okamenjene nacije. Ali pre nego sto progovorimo o nacijama, govoricemo o vama, o sebi.

     Posmatrajte svoje srce. Mogli biste reci: ,, Zivot nam je ispunjen svadjama i borbom!" Ali nema mrznje, nema ozlojedjenosti. ,,Zivot nam je ispunjen bolom i patnjom!" Ali nema nikakvog nereda u vasoj svesti. ,,Zivot nam je ispunjen stalnom dinamiko, i neprekodnom akcijom!" Ali nema dusevnog nemira, nema nervoze. Mozete li ovo izjaviti kad je rec o vama? Ako mozete, bicete graditelji mira u ovom svetu. Sirenje mira i dusevnog spokojstva sama je sustina i svrha molitve. Kakos e to postize? Hocemo li to pokusati? Da pokusamo sada i ovde?

      Izvedimo najjednostavniju duhovnu vezbu koja traje samo minut-dva. Zatvorite oci i uspostavite kontakt sa svojim telom. Obratite paznju na dodir odece i ramena, na dodir odece i ledja. Saka. Osetite svoju saku koja se na nesto oslanja ili dodiruje drugu ruku. Osetite tezinu svoga tela, koja pritiska stolicu na kojoj sedite, ili krevet na kome lezite. stopala dodiruju obucu ili tle. Ponovite jos jednom: ramena, ledja, saka, bokovi, stopala. Jos jednom, polako: ramena, ledja, saka, bokovi, stopala. Sada lagano otvorite oci. Vezba je gotova.

      Sta se dogodilo dok ste izvodili vezbu koju sam vam predlozio/ Da li ste se opustili ili vam je porasla napetost? Vecina ljudi dozivljava opustanje, retki osete nervozu. Ukoliko vam se desilo, dobro bi bilo da stupite u dodir sa svojom tenzijom. U kom delu tela ste osetili napetost? Obratite svu svoju paznju na to. Postepeno, doci ce do opustanja. Akose vezba ponovi nekoliko puta, mnogi ce mozda i zadremati.

Da li ova vezba opustanja donosi mir o kome govorim? Ovo nije vezba opustanja, ovo je vezba paznje:,, U redu! Ali dusevnog mira?" Da, dusevnog mira, cak i ako mozda ne verujete. To je kao da ulazite u sami sebe. Kao eksperiment, novi dozivljaj, zacudno vidjenje stvarnosti.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=254831