LJUBAVNO PISMO br. 4

lepotazivota | 22 Nov, 2011, 20:55 | Generalna | (543 Reads)

       Nisi mi odgovorila na moje pismo. Ne mogu vise da cekam i veceras ti moram ponovo pisati. To je kao ludilo, znam, neprekidno me proganja u krvi. Juri mi kroz arterije, osecam je svakim delom sebe, tu ceznju da budem u dodiru sa tobom, da pisem reci koje ces citati. Cak i kada na tren zaustavim ruku na papiru, to je da bih osetio kako ti zastaje dah nad pismom, kako se odmara sa mnom. Tamo. Na mestu na kojem delili smo mir.

         Nista me  u zivotu nije moglo pripremiti na ovo. Da te volim. Jedva da i razmisljam o tome kao o ljubavi. Moramo se videti. Osecam opsesiju pod kozom kao vatru. Razumes li? Znas li kako je to. Cak i cujem glasove koji govore:,, Vec te je zaboravila. Nisi nista vise do zrnce prasine oduvano u proslost.

          Kad god smo se poljubili i delovi su se razletali na sve strane. Moje ruke oko tvog tela i tvoj pad u mom narucju na ovom krevetu. Uvek se zanesem i uvek iz mene nesto lepo leti ka tebi, ali se uvek sudari sa mojim hladnim egom. Znam, osetimo oboje divnu slast i puku navalu strasti i zelju da se sto vise dodirujemo i ljubimo. Da posedujemo jedno drugo, da se sasvim izgubimo, da zaustavimo vreme, zadrzimo zvezde i ne zelimo da ista nadidje te trenutke. Eh, kada bi samo zivot mogao biti takav: dostici najlepsi trenutak i zaustaviti se sa ushicenjem. Ali ne, ipak bi se sve zavrsilo. I dalje bih osecao da u meni nesto tinja i opet te pustam da odes, usamljena i ja tako usamljen. Onda se pitam da li je to bio samo san? Da li je svaki nas sastanak bio takav dozivljaj satkan od mirisa, ukusa i dodira, bez reci. I tada bih ja cutao, a tako sam ti mnogo toga hteo reci. Mozda ti zato sada ovo pisem, da bih sebi olaksao i dusu ispraznio od osecanja prema tebi, prema nama. Da bar tako mogu ti sve reci iskreno, oci u oci, kada smo tako povezani treperenjem svake misli i zeljom u nadi da ces ipak shvatiti. Obaveza prema mojoj proslosti i sadasnjosti, cini da sve sto osecamo ostane u zapecku nase sudbine. Ne mogu na tvoja ledja natovariti ono sto je na mojim vec godinama. Bilo bi nepravedno.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=156565
Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

LJUBAVNO PISMO br. 3

lepotazivota | 22 Nov, 2011, 16:59 | Generalna | (2865 Reads)
     Neprestano sam ti se smesila i upucivala ti poglede neznosti i ljubavi, upijala tvoj pogled, tvoje usne, tvoju kozu. Omamljivao bi me miris tvoga daha, tvoga tela. Ne znam zasto stvari postoje i kako su nastale. Sve se cini tako nasomucnim, zamucenim i neverovatno isplaniranim u isto vreme. Da li se milion zivota odvija paralelno ili se svaka dva odaberu za susret? Ovde si u stotinama uspomena u mojoj glavi dok lezim u mojoj sobi na mom krevetu, ove letnje i sveze noci. Kako se sve to dogodilo? Jednim sasvim neozbiljnim slanjem broja trazenjem nekoga, i posle godinu dana, tu smo i dalje gde smo i bili, na samom pocetku ove nase veze. Najsladji si od svih dosada. Da li je pogresno to sto kazem? I sada zatvaram oci da bih te videla. I naravno da je pogresno, jer zivim u nadi koja me beznadezno vodi u razocarenje.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=156525
Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0)

CETIRI LJUBAVNA PISMA - nastavak

lepotazivota | 22 Nov, 2011, 16:58 | Generalna | (542 Reads)
       Lezao je u tom svom stanu u kojem je jedino cuo unutrasnje glasove, kako se neprekidno ponavljaju, delice onoga sto je ona rekla. Slusao je glas svog secanja i pokusavao da opet cuje kako ona sapuce njegovo ime u transu vreline. Lezao je u ustajalom vazduhu sobe i pokusavao da kroz nozdrve udahne upamceni miris ruza koji je dolazio iz njene kose. Lezao je tako sa usnama koje su se dodirivale, a zatim se otvarale, uzaludno, u gorkom ocaju, pokusavajuci da se priseti ukusa njenih usana. Milovao je grudi rukom i osecao vrelinu. Pokusavao je da od prsta svoje ruke nacini prst njene ruke i da sa njim bude ona.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=156521
Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

LJUBAVNO PISMO br. 2

lepotazivota | 22 Nov, 2011, 16:47 | Generalna | (529 Reads)
      Ne verujem da je ovo bila slucajnost. Sve se negde uklapa. Mora tako. Postoji razlog i zato sto si onog dana dosla. Smesila si se. Ludim, zaista, jos uvek smo tu. A ti se i dalje smesis a onda me ljubis. A poljupci su ti kao slatka vatra, nedodirljiva slast, sladak bol u meni. Kako ofucano i glupo sve to zvuci.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=156519
Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0)