LJUBAVNO PISMO br. 1

lepotazivota | 21 Nov, 2011, 21:35 | Generalna | (528 Reads)
        Pisem ti ove redove iako znam da ih procitati neces. U mislima se nalazim u tvom stanu i ne mogu da spavam, ne mogu nista da uradim vise od onoga sto mi ti dozvoljavas. Cesto krenem da pisem pa zastanem, jer ne vredi. Vise ni sama ne znam da li je ovo samo jedno pismo ili moja ispovest. Ponoc je vec davno prosla, a ja ne prestano mislim na tebe. Da li ti ikada osetis nesto tako jako i snazno, da ti se u trenucima ucini kako ti se uvlaci ispod koze, duboko i kako postaje deo tvog mirisa, ukusa, deo tvojih udisaja i da nista drugo ne postoji, osim ti trenuci, ta secanja. Evo, ja sam tu sa tobom u tvom stanu. Pisem, zatvaram oci, sedim i cekam da me opet pozoves sebi. Nekakva tuga istice iz mene i iz tebe. Oci su nam obojene srecom, zeljama i strascu. Ne mogu opisati taj dodir, prvi dodir, prethodnik svega ostalog. Taj prvi dodir, koji oboma razlicito znaci. Tebi, kao znak za novo uzbudjenje a meni kao najlepsi izazov, pozivajuci nas na sto duze i vece uzivanje.Taj trenutak sve menja.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=156398
Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

CETIRI LJUBAVNA PISMA

lepotazivota | 21 Nov, 2011, 18:32 | Generalna | (722 Reads)

      O nekim stvarima ne treba mnogo pricati. Reci ponekad mogu da najdublje emocije pretvore u plitke ili da ih probodu kao sto se cini ciodom sa divljim leptirima. Oni, zbunjeni i prekinuti u velicanstvenom letu, postaju tada oronuli suveniri onoga sto se nekada kretalo i bojilo bazduh poput svile. Bolje je zamisljati.

      Zamisliti muziku kako svira, svetlost koja kroz oblake pada na ulicu, rano ujutru i miris ostrva, koji nas prati dok idemo da pronadjemo prodavnicu. Zamisliti da nema niceg ruznog na svetu i da hodamo kao zivi dokaz cuda, stopalima jedva dodirujuci stazu i s osmehom na licu, dok na hiljade ptica peva na nebu. Zamisliti dobrotu kako iz nas tece u gradski vazduh i automobile koji usporavaju, da bi vozaci otvorili prozore i udisali tezak miris poput onog kakav imaju bele svece i svez lan.Zamisliti jednu od bolesti sveta tajno isceljenu, muziku koja najavljuje vesti, uzdize se u alegru sa notama od radosti i smeha koji zvone dok otvaramo vrata.

Dok je posmatrala kako se zvezde okrecu, mislila je da vidi svu beznadeznost i zalost romanticne ljubavi. Tuzna i izbledela prica meseceve svetlosti i ushicenosti, spustahu se u neprestana siva razocaranja svakodnevice. Kako je raskos nakratko blistala, a kako su varljivost lepote, obecanja, hrabrosti i mladosti odzvanjale kao podsmeh praznih zvezda. Osecala je nemogucu ceznju i tugu iz sobe na dnu hodnika. Osecala je svoje suze na obrazima i gorki miris slomljenih grancica ruze. Gutala je knedle zaljenja kao purpurne cvetove, sa izgubljenom nadom u neku svoju srecu.

Nastavice se...

 

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=156366
Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0)