« Prethodni | Sledeći»

Kradem tudje da bi me malo podiglo iz tuge

lepotazivota | 22 Maj, 2015, 12:05 | Moj brat Radovan | (249 Reads)
ZIVOT I MALO VISE...
==================
Urliknu srce, zanese se glava
zadrhtase sasusene vene
izbledela krv jurnu u mozak
vratise me u zivot.
-------------------------------
Nisam to hteo, cemu budjenje
dovoljno je bilo da odem
da zagnjurim u blatnjavo nebo
da nestanem u njenom odlasku.
--------------------------------
Dugo smo se voleli
po njoj ceo zivot
po meni dva ili tri zivota
i jos nekoliko dana vise.
--------------------------------
Posle rata i bolnih rana,
vratih se na polja psenice,
ostade mi samo parce zivota
ne znajuci kako da ga potrosim.
--------------------------------
Sretoh je kao pticu u letu
hramajuci na jedno krilo
skrivase bol promasaja
duboko u zelenim ocima.
-------------------------------
Reci potekose same 
brzo postadose suvisne
poljupci nam se pomesase
velko rodjenje – ljubav. Ljubav
--------------------------------
Jaca do bola, neizmerna
zivesmo sve ne prezivljeno
volesmo se nemajuci snage 
za nista drugo, za nikog.
--------------------------------
Bese prohladan, kisovit dan
tela nam gore od zelje za kucom
da sto pre stignemo do ljubavi
ludi kamion prekide sva razmisljanja.
--------------------------------
« Dobro je, vraca se u zivot
a ona ? Na zalost nemocni smo »
Ostatkom svesti zagrizoh vetar
blatnjavo nebo pade mi na glavu...
=====================
Na kraju je ipak kraj, kraj svega
a mozda i nije, ko zna, mozda ??
"""""""""""""""""""""""""""""""""""
Autor Radovan-Robert JOVIC
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252796
Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0)
Comments