Ima li resenja problemu -1

  Naravno da ima. Nego kao prvo zelim da se zahvalim Bogu sto mi je dao mogucnost ostajanja u drugom stanju i radjanju moje dece. Hocu da se zahvalim i deci sto su mi bili glavni razlog i podstrek da izdrzim u zivotu koji sam do sada zivela. Kada god pogledam u moje lepotane, velike ljude i po ponasanju i po vaspitanju i po obrazovanju, moje preispitivanje sveega do sada svodi se na jedan veliki ponos, ne samo na jedan, na tri velika ponosa, na tri velike srece i radosti, na tri moje ostvarene zelje. 

  Ne moze me niko pokolebati u nastavku zivljenja dignute glave i srca punog strpljenja, paznje i ljubavi. On, moj muz, ne moze svojim recima, uvredama i ponizavanjem da unisti i otruje moju dusu. Iako sam po njegovim recima debela i ruzna, bez posla i bez fakulteta, osudjena da me on izdrzava, pa me za svaki potroseni dinar ispituje, proverava i kaznjava.

Jer ja u dusi nosim vedrinu i pozitivnu energiju. Ja se time hranim i odrzavam u ovom zivotu, kako bih sto lakse podnela pritiske ovog vremena i zivota. Uspevam da sama nadjem resenje da se odrzim na povrsini bez povrede kako fizicke tako i psihicke. Cutanje je zlato. To je moje osnovno glediste u ovom zivotu. Pogotovo ako neko zeeli da zivi u vecitoj svadji i prepiranju koje nikamo ne vodi. Kad moj muz mene nesto upita, ja uvek imam papir i olovku u ruke, cvrsto resena da ne progovorim usmeno nijdnu rec. ne zato sto ne zelim da pricam, nego zato sto je on tezak covek, ali iz gluposti pa izvrce reci ili se pravi gluv. E pa ja zato bolje mi je da cutim i pisem. Kad on mene nesto upita ja pisem i dok to radim on ceka, pa kad dobije i procita drugo pitanje mu je vec izvetrelo iz glave. I tako nema pitanja a ni maltretiranja.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=237490