Ima li resenja problemu

 Cesto se pitamo da li se pojedini glupi problemi (zovem ih glupim jer dolaze iz glave glupih ljudi), sami lepe za nas, ili smo toliki maleri da ih privlacimo kao magnet. Nego, postoji jedna pametna recenica, ko ju je izgovorio ne mogu se setiti ko je to, ali je pametno rekao: ,,Kada bismo svi svoje probleme istovarili na jednoj gomili i onda nam bude ponudjeno da biramo koji ili ciji problem da uzmemo, svako bi se opet odlucio za svoj problem.'' Jer u  tom trenu svakome od nas se svoj problem cini manjim i laksim od tamo necijeg drugog. Poenta je samo naci nacin kako i za sto krace vreme ga resiti.

  U ovom mom slucaju ja se moram vratiti godinama unazad, bolje receno 33 godine unazad, da bih mogla ojasniti zasto i zbog cega smo ja i moj muz dosli dovde gde smo sada. Onda bi to bio jedan veliki autobigrafski roman. Posto je proslost prosla, pa cak i ono juce, ma i ono od pre 1 minut se smatra da je proslo, i da se ni to ne moze vratiti unazad, pa da se nesto menja, onda ostaje samo ovaj tren, naredni sekundi, naredni minuti, dani itd. 

  Jer on sada pokusava da na neki nacin opravda sebe i svoje postupke, i one iz proslosti i ove sada i naredne koje bi cinio. Tim nacinom mene dovodi u situaciju da me vraca u proslost i tvrdi da su moji postupci (a bilo ih je bas puno, po njegovom misljenju) dovodili i doveli ga u situaciji zasto je on reagovao i da treba da raguje kako on misli da je najbolje.Onda se i ja vracam u proslost i preispitujem svaki moj korak, nacin cinjenja i necinjenja. Kada prodjem kroz sve to ja se osecam tako umornom, bez snage i volje da makar jedan korak napravim, obuzme me neko samo sazaljenje i tuga. Sto je najgore dodje mi da se upitam zasto i zbog cega sam zivela takvim zivotom koji je prosao. Jer tada shvatim da sam se citavo to vreme trudila da udovoljim svakome, bez ikakvog ocekivanja da mi neko uzvrati isto ili bar malo, ili bar jedno hvala.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=237412