« Prethodni | Sledeći»

Odlomak iz moje price "Uvela proslost".

lepotazivota | 22 Maj, 2015, 16:56 | Moj brat Radovan | (281 Reads)

----- Nekeda, davno, cinilo mi se da sunce greje uvek, cak i nocu i da je mesec zaspalo sunce. Mislio sam da svaki let ptica donosi radost isrecu, da je uvek sve lepo, cak i kad pada kisa.
----- Prestao sam da verujem u tu decacku lepotu kad videh kako plamen puske poljubi pticu u letu, kad se granata useli u moju sobu, kad zacuh plac majke zavijene u crno "Sta smo mo kome skrivili"? Zabole me lepota kosovskih polja koja moji rodjaci napustise sa bremenom tuge na ledjima. Zabole me lelek pobijenih breza i jablanova.

Cini mi se da sam ogluveo: slabo sta cujem. Nista vise ne vidim dalje od mog plota. Dali sam se stvarno toliko promenio ili me izgubljena noga vraca u stvarnost a skripanje proteze podseca na pesmu zalutalih kursuma? Ne znam. Mozda se to dogadja u naprsloj glavi ali noga je ipak ostala na beznadju buducnosti.

Radovan Jovic

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252826
Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0)
Comments