« Prethodni | Sledeći»

Odlomak iz price "Voz za Uzice"

lepotazivota | 22 Maj, 2015, 16:59 | Moj brat Radovan | (387 Reads)

Budim se, cini mi se... U usima topovske kanonade, glava prazna ali teska, preteska. Bol me steze u grudima u ustima plasticno crevo, disem.
- Probudi ga Nikola, izdahnuce nam na rukama. Operacija je uspela, probudi ga Nidzo, nek jos zivi, nesretnik.
Cujem glasove, svadja se neko, mozda je i radio? Osecam prazninu, osecam telo u krevetu pored moje duse. Sa mukom podigoh otekle kapke, maglovito ugledah glavu sa kapom, ucuni mi se pekar, ne, ne, bolnicar. Shvatih da sam dosao sa onog sveta u posetu zivotu, da je telo u krevetu moje, da sam ziv, ziv, ziv sam, osecam bol. Mrtvi ne osecaju bol, ziv sam!
Kroz pijani mozak projurise kola, jos jedna, kamion sa druge strane.
Glava se pomace, nestade je, oci me zabolese, ubode me dan.
- Probudio se, idemo Branko. Videcemo ga kasnije. Zacuh drugi glas.

Posle visemesecnog oporanka, sa velikom kutijom kolaca i buketom cveca, svratih na hirurgiju da se zahvalim ekipi koja mi je spasila zivot.
Razocarali su me: osim interesovanja kako sam, svi su se nekud zurili, niko nije imao vremena za moje zahvaljivanje - ucinilo mi se da hoce da me se otarase, da im smetam. Silazeci niz stepenice lice mi se ozari, shvatih razlog te zurbe i snebivanja: njima je sve to normalno, da lece i spasavaju ljude, da ih vracaju u zivot. Neprijatno im je jer oni to ne rade iz zahvalnosti, to je smisao njihovog zivota. Hvala im u moje ime a i u ime onih koji su ih zaboravili. Sreca je sto postoje.
===============================================
Kazivanje i ispovest. .
 Robert-Radovan JOVIC

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252827
Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0)
Comments