KOLIKO ISKRENOSTI

Pa ti si sjajna draga moja. Hvala ti na ovolikoj kolicini iskrenosti. Za svako postovanje i znaj da ga od mene zasluzujes.

Volim da mogu  nasloniti glavu na necije rame i da bar na tren budem zeljena i voljena, na neki nacin ,, ususkana'' paznjom i neznostima, strast kao strast dodje i prodje. No ja te ne zelim uplasiti ovim mojim ispovedanjem, mnogo mi je draze sa tobom pricati i poezijom docaravati neke svoje zelje.

Ma neces me uplasiti sigurno. Samo mi je tvoja iskrenost ulila jednu kolicinu prijatnosti u razgovoru sa tobom. A i drage su mi tvoje zelje. Jesi li ti vedra osoba, to je osobina koja me najvise obuzima kada sam u drustvu sa nekom osobom?

Kaznjavan za sve sto pomislim,

a kamoli sto pocinim,

osumnjicen sam za neznost

i proglasen sam krivim

sto ljubav ne gasim mrrznjama,

vec novom, vecom ljubavlju

i zivot ne gasim smrtima,

vec necim drukcije zivim.

Da, jesam svakako.

Ja sam mozda nekada i preterano, zato sto me male stvari cine tako srecnim i zadovoljnim, o velikim i ne razmisljam. Ali ipak, vedrina ne moze biti preterana, jer ne skodi. I vedar sam i uvek raspolozen, ne ljutim se nikada, volim ljude, bezgranicno verujem svakom, i sta znam, mozda i tu preterujem. Sada kao da se hvalim, ali sve ovo nije nimalo lako, veruj mi. Ali takav sam!!!!

VERUJEM TI, I JA STOJIM IZA TOGA, DA JE VELIKI USPEH AKO IZZ COVEKA UMEM DA IZVUCEM NA POVRSINI ONO STO JE KOD NJEGA NAJBOLJE, BEZ OBZIRA KOLIKO JE ON LOS, NE VOLIM SVADJE, NI RASPRAVE POVISENIM TONOM, UMEM DA SLUSAM, AKO NEKO ZELI MENE DA SLUSA, ONDA SAMOJ SEBI SE DIVIM KAKAV SAM SAGOVORNIK, IAKO NIASAM IMALA PRILIKE DAA SE U TOME DOAKZEM U RAZGOVORU SA NEKIM MUSKARCEM, ALI SA  ZENAMA JE VECINOM TAKO.

U, ti si presla na velika slova. To u korespodenciji na netu znaci ljutnju i viku....hahaha, mala sala.

Dosta je bilo patnji i bola

to nas je ucila stara skola.

A sada polako u spokoj kreni

priblizi se izvvoru, priblizi se meni.

O, kako sam srecan sada kad ti koristis mene

da kazes ono sto se malo zna.

Izvor si ti, izvor sam ja, izvor je sve sada

i nema vise ono kada, samo sada, samo sada

Da li je ovo sto si napisao licno tvoje? Ako jeste hvala ti, velika slova hahaha, nije ljutnja, nego ssam popunjavala svoj CV na Poslovi infostud.

Nije moje. Neka pesnikinja Ana Cavka, ali mi se svidja.

Mislim da je dosta patnje i bola.

Podji od toga da je zivot jedan i vredan

i da niko nije vredan tvojih suza i bola.

Bol coveka cini jacim

i svakome u zivotu

potrebno je iskusenje bola

da bi postao pravi covek.

I tako svako u zivotu prodje,

na ovoj planeti, na neki nain

nekoo pati vise a neko manje.

Ali to je normalna stvar.

Smej se i veseli i uvek ce ti biti tako.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145797

DIVNI I POSTOVANI BLOGERI

Najiskenije, nisam ocekivala komentare na moj post, ali ste mi upravo njima pokazali  da me vidite i citate ono sto pisem, drago mi je sto ste tu, mnogo Vam hvala. Citam i ja vase pisanije, uz duboko divljenje i kradem, sebi pravim kolekciju, zato sto mi se nekada desi da ostanem bez interneta, pa mi je to jedino resenje da  tada citam.

HVALA:

sanjarenja56, krilaandjela, razmisljanka, roksana, suncica, anam

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145789

POSTOVANI I DRAGI BLOGERI

Ovim samo hocu da Vam se svima zahvalim sto ste tu, sa svojim mislima, recima, stihovima, putesestvijama. Divim se svima. I sama se eto prikljucila sa razlogom ili bez koji ste i Vi imali ili niste. Pisem i ono sto je trenutno u dusi, ili sto je vec negde u svesci zapisano. Zelim i ja da nesto svoje podelim sa Vama. Usamljenost je moja glavna inspiracija. Tuzi ne dajem mesta a kada me radost obuzima onda samo ,,letim''. Volim citati o tome sto ste napisali, kao sto ce neko od Vas citati to sto ja napisem. U svakom slucaju hvala Vam, ali mi nemojte zameriti sto Vam se u komentarima ne javljam, ili sto Vam komentare ne pisem.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145736

ZATVORI OCI

oh, kako je lepo zatvoriti oci

u krevetu u tihoj noci

i slusati tvoj glas

kao potok kada tiho zubori

sa tvojih usana teku reci o neznosti

o lepoti postojanja dva bica

o uzbudjenju koje dusu dira

nasim srcima ne da mira

i tako tiho dolazi san

i polako nas nosi u novi dan

dan nade i cekanja

dan slatkog straha od susreta

tako zeljenog i iscekujuceg

da nam se pogledi ukrste

na lepoti nase zaljubljene duse

na tihe zelje u nasim srcima

sacekaj, zastani, mozda je ipak bolje 

samo tihi glas koji se cuje u noci

neka ostane samo tiho saputanje

Ih kako je toplo. Neka mi jeza, draga prijateljie sve bolje i bolje. Ipak ces ti mene da impresioniras na kraju.Kako bih voleo da se i meni desi tako nesto, jel to znaci da sam nasao pravog prijatelja i sagovornika?

ako bih ti rekla kako i zbog cega su ti stihovi nastali, da li i se i dalje tako osecao?

Voleo bih, najvaznije je da lepo zvuci, samim tim se i moja impresija povecava.

to je kada mi se jednom javio jedan mladi covek, puno mladji od mene. Bio je bas fin, bez vulgarnosti, recit i ubedljiv, da mu moje godine ne bi smetale. Ja normalno dusa rommanticna i zeljna necijeg neznog dodira i neznosti, pocela sam da mastam. Masta moze svasta, ali kako sve ima svoj kraj, tako i moja masta. I tako ti ja napisem neku pesmu kao za utehu, ako bar sebi ne mogu dozvoliti taj luksuz i biti sa nekim mladjim, onda bar mogu o tome i pisati. Evo jos jedne:

moja mlada i lepa glava 

sada umilnim snom spava

puna osecanja i neznosti

sa tako dragim mislima o strasti

oh, da li je to san ili java

kada se probudi ta lepa glava

ima li mesta za jednu mene

ili su to samo misli snene

taj nezni dodir tvojih ruku

u mislima mojim ka tebi me vuku

ali taj strah, oh taj strah

rusi sve u meni i pretvara u prah

ah kako taj tvoj pogled para

dusu moju i ocekivanja vara

oh dusice moja bolje zastani

ne idi napred i od svega odustani

opet ces reci sta je sad

tolike u reci izgovorene no ikad

da, moja dusa je isto tako mlada

ali istina pred ogledalom pada.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145413

BALADA O JEDNOJ

Draga prrijatejice, saljem ti ovu pesmu, iako je duga procitaj je i reci mi tvoje misljenje, JA - TVOJ PRIJATELJ

BALADA O JASMINI

Poslednji dani leta otkucavaju, poput skazaljki na starom satu

dok kisa rominja, ja setam sama, kapljice klize po licu i vratu

Sljapkajuci po baricama na trotoaru u mislima mi leta jednog secanje

sa bezbroj pitanja bez odgovora i osecanjem nalik na kajanje.

Bilo je to leto ko svako drugo. toplo. bezobzirno. nekako lepljivo.

Sad shvatam reci sto neko rece: ,, Leto je uvek slatko lazljivo''.

Ja nizah godine ko da su perle, ziveci za danas a ne za sutra

sa verom u ljubav i verom u srecu, svitala su suncama moja jutra.

Tako odrasla, a u dusi dete zivot mi bese tek samo igra

i ono tesko ne bese tesko, nad porazima je bese cigra.

A svu tu snagu koju imadoh crpeh iz jedne reci NADA

da jednom i ja bicu voljena, jednom... bar jednom, ako ne sada.

Mastajuci o princu na belom konju, ziveci u svojoj bajci i snu,

ja lebdeh uvek na povrsini nikada tuzna, nikada na dnu.

A onda... slucajno ja sretoh njega, u nekoj slepoj ulici zivota,

i sve je dobilo drugi smisao oh boze moj...koja divota.

U mojoj ruci nasla se ruka, imadoh nekog samnom da se smeje

i gle noci ne behu tako duge i gle sunce drugacije greje.

Provodili smo dane i sate u dugim pricama i u smehu

govorili jedno drugom najdublje tajne, pa cak i one o najvecem grehu.

I volela sam slusati dok mi prica, i zelela znati o njemu sve

Koliko je puta voleo iskreno? I da li u isto vreme zene dve?

I zaista pricao mi je bas o svemu, o nekim smedjim, crnim i plavim,

o nekim kratkim avanturama i nekim ljubavima nazovi pravim.

I bilo je tu zaista puno zena, sto prodjose mu kroz zivot kao kroz paradu,

mnoge je od njih ljubio lazno i mnogima prodavao laznu nadu.

Al meni u secanju ostade jedna, Jasmina rece da je se zvala

sto ga je volela, do bola volelea, za njega sve je od sebe dala

Pricao mi je da ju je varao, da bila muje usputna stanica,

nikada mu nista nije znacila, tek ime njegovih avanturistisckih stranica.

Rece da bese mu dobra tek toliko za noci par, jednu ili dve,

bese mu dobra eto tek po noci, ali ne za dan i ne za sve.

I dugo je vremena proveo tako, lazuci i crpeci iz nje sve

sa njenom ljubavlju hranio svoj ego a njoj ubijao njene sne.

Slusajuci ga u toj prici srce mi se obvi nekim zaljenjem

pa zar je ta zena bila tako glupa da joj se ljubav uzvrati kamenjem.

Zar bese slepa kod ociju da ne oseti da nema tu drazi,

da bori se za nesto sto ne postoji, da bori se za gomilu lazi.

I u trenu sam ponosno dizala glavu, govoreci da ja nikada ne bih tako

da nikada ne bih bila tako slepa, da mene nije prevariti lako.

A onda bi usledio njegov zagrljaj i topli poljubac na usnama

i reci da ne mislim o jasmini, jer prava ljubav lezi u nama.

Jer ona je bila samo avantura, neko kog nikada voleo nije

bila je dobra za neko vreme, za krevet nema tu sta da se krije.

a ja sam rece nesto posebno, nesto sto nikada dosad nije sreo,

zena upravo bas onakva kakvu je oduvek zeleo i hteo.

Sa mnom je mogao ama bas sve, pa cak i preostali zivot da deli

jer ja sam bila jedina stvar na svetu koju samo za sebe zeli.

Ja sam mu bila i zivot i sni, i bez mene rece ne bi dalje znao

i da je postao najsrecniji covek onog dana kad me je zivot njemu na dar dao.

O da.. govorio je tako mnogo a ja, ja sam mu eto verovala

i dusu prodala za par toplih reci, drugacije eto je nisam znala.

A onda dodjose neki losi dani, prvo po koji pa onda sve vise

sve manje smeha, sve vise svadje, sve manje reci, postade tise.

Svakim danom sve vise mana nalazio je on na meni

i svaka prolaznica bese original a ja tek losa kopija pravoj zeni.

Sve vise izgovora bilo je tu i svako drugi bese preci

sve manje zajednickog medju nama, sve hladnije behu izgovorene reci.

Kao dva stranca, ledja o ledja, a medju nama kameni zid.

Ja pokusavala sam da ga otopim gazeci ponos, skrivajuci stid.

A onda odjednom preda mnom puce taj gorak lastis od istine,

zaplaka deo deteta u meni, razli se ukus bolne gorcine.

Od sve neznosti i sve toplote i iskrene ljubavi sto srce trazi,

ja eto jedino sto dobila sam je gomila reci, gomila lazi.

Suza u oku, telo u grcu, na usnama ukus ispijenog vina, 

istina kao mac kroz noc sece, ja bila sam njegova druga Jasmina.

I setajuc nocas kroz kisnu noc secam se onoga sto sam rekla,

NIKAD u zivotu ne reci NIKAD, to je iskustvo koje sam stekla.

Znam da jednom procice bol, i jednom sve ce ovo biti juce,

svaka pouka mora da se plati a dok su zivi ljudi uce.

I evo i kisa lagano staje, zvezde nagovestavaju suncan dan,

ja laganim korakom krecem kuci, probacu da usnim dobar san.

Sa malo manje nade i vere, sa malo manje elana no pre

izgubila sam ponos i nedu ali to ipak nije sve.

Ostadoh bez reci, prijatelju dragi. Tako divna, a tasko puna boli i tuge, ponajvise gorke istine. No, da li smo mi zene sve na isti nacin glupe, ili je to cinjenica da mnogo vise umemo da dajemo sebe nego sto ocekujemo nesto za sebe. No nema veze, ona ce, kao i svaka od nas, podici sebe, samim tim sto ume da voli i da se izbori, ali opet kazem, ima razlicitih zena, kao sto ima i razlicitih muskaraca. To samo znaci da smo svi razliciti i drugaciji, mozda nam, se samo interesovanja nekad susretnu.

 E pa to je ono sto sam pokusao da ti kazem. ja, cini mi se, ovako nesto ocekujem od poezije. Dozivljeno, to je ocigledno, iskreno, zivotno, prepoznatljivo za svakog, sa vrhunskom emocijom. Nesto razmisljam, pa bih te pitao, nadam se da se neces naljutiti. a zasto si stavila onaj neistinit podatak na profilu?

Mozda zato sto se bas tako i osecam, ne znam da li me mozes razumeti. Posto je on morao krenuti ,,trbuhom za kruhom'' u drugom gradu, posledica te daljine je ucinila da se i mi udaljimo jedno od drugo, sada vodimo svako svoj zivot. On tamo u drugom gradu a ja ovde. Zasto se nismo razveli, ja mogu reci da jos uvek zavisim od te crkavice koju deci salje, a on, ne znam, mozda me cuva za stare dane, kada ce mu biti potrebno da ako se nekada ovde vrati, pa da ima gde ziveti. Ja sam radila u jednoj privatnoj firmi kao knjigovodja, admonistrativac i potrcko. ali je to propalo te sam sada na birou. Trazim posao, Srbija je cela moja, gde god da nadjem ici cu. D sam napisala da sam u braku, mislim da bi se odmah shvatilo da ja ovde trazim samo avanturu. to je moje misljenje, ne znam koliko sam u pravu.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145371

PRIJATELJU DRAGI

Prijateljice draga, zasto je frekventnost naseg pisanja na tako niskom nivou? Nemas volje ili sam ja izasao iz volje?

Nikako, nemoj to misliti, nego smo svi mi zavisnici od interneta, a internet od novca pa je jedan zatajio a odmah za njim i drugi. a onda kao posledica svega toga, svakodnevica pritisla a da te time ne bih gusila ja jednostavno zacutala.

A zasto mislis da bi me gusila? I ja zivim u toj svakodnevici, zato je lepse predati se virtuelnom, mislim ovom nasem trenutnom svetu. Uzgred ja sam ja iz Jagodine i svi podaci sa profila su tacni.

Drago mi je, ja sam takodje ja ali iz Kragujevca, i jedino podatak da sam slobodna na mom profilu, nije tacan. U braku sam ali samo na papiru. Zivot je ucinio da se razidjemo, mada se sada vise postujemo, ali mnogo manje kontaktiramo.

Drago mi je. Volim da citam, ponesto zapisem i verovatno zbog toga volim lepu rec.

Postovani i dragi moj prijatelju, razumem kako je kada je covek iako nije sam usamljen, i ja volim da citam, muziku da slusam, pisem tako kada sam tuzna, usamljena, samo sto je tvoje pisanje nekako smislenije i naravoucenije, nego ovo moje pisanije.

Ih, kod tebe je to nesto komplikovano, mislim na brak> Ako je sa zapisivanjem takva stvar, zelim ti da pises sto manje, ta osecanja koja te podsticu nisu bas dobra. A dali si vedra i vesela uopste u zivotu?

Jesam, vesela sam, niko ne moze primetiti kada sam tuzna, zato sto moju tugu ispisem na papiru, i onda mi bude lakse, nemoj se plasiti, sasvim sam normalna, ali sam zato i previse realna, iako volim da mastam, jer masta nista ne kosta, kao ni setanje sa muzikom u usima.

Ma nisam se uplasio ni za tren, budi spokojna. I ja bih voleo da budem previse realan, ali mi slabo ide, verovatno sto mi ne pada tesko. U poslednje vreme sve vise me privlaci imaginarni svet, i sve vise shvatam da mi prija. Voleo bih da ga podelim sa nekim, pa makar i na ovaj nacin. Juce sam naisao na pesme jedne nase pesnikinje, kojoj nisam zapamtio ime, ali sam se odusevio. Prava ljubavna poezija, vidi se prozivljena, ortodoksna. Poslao bih ti u toku veceri neku njenu pesmu, ako zelis da procitas i eventualno je prokomentarises.

Volela bih, a ja cu ti isto tako poslati i videces o cemu sam ja pisala

nebom putuju, putuju zvezde

neznane i uvek iste

to je samo svetlost

kao ruke ceznjive

sa osmehom zelje

smese se, da li me razumeju

Lepo je stvarno, ali ti moram recinesto u vezi poezije. Ja nisam pristalica kratke forme. Mislim da mnogo snage, ostroumnosti, mudrosti treba da bi se  nesto kazalo u par stihova. Ne kazem da ti to nemas, taman posla, ali volim kada cak i pesma ima tri osnovna elementa, koja su uglavnom karakteristicna za prozu: mesto, vreme i radnju. A cini se da je tesko izvodljivo kratkom formom. Neka budala je izmislila haiku, sto meni nikada nije bilo jasno.

Citala sam i ja haiku, i o tomt ne vredi ni pricati, ovbi moji stihovi su samo posledica onoga trena sta u sebi duboko osetim, imam i duze, evo jos jedna

ako me ples zanese

kada patnju u srcu nosim

svakog dana novo cudo se stvara

u meni gori plamen zivota

ne dam se tebi tugo

ne dam da u meni patnja gori

i kazem sebi bori se bori

idi dalje ne daj se bedi

koja posle rastanka sledi

na mojem putu

nova se ljubav radja

nova sreca sija

moju dusu obavija

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=145214

LJUBAVNA POEZIJA

TI - ljubavna poezija posvecena je svim zaljubljenima. Siguran sam da bi nastupio smak sveta kada bi prestali da se pisu ljubavni stihovi. Obicno je ljubav tuzna, bolna, ali mi i to osecanje volimo. Bez ljubavi covek bi bio prazan. A, ljubavna patnja je lepsa nego praznina. Cesto se pitamo sta je ljubav? Ljubav je pravo razbojiste; volimo tu pomamu smelu;kad nasa duse tudju dusu iste;da budu zajedno u jednom telu.

LJUBAV na svetu, smatraju mnogi, odrzavaju samo zene i pesnici. Zenama su otuda pesnici bliski, jer i oni zive u stalnom uzbudjenju u kome ima puno i zenskog i detinjastog. Sanjalice i mistici, pesnici uvek nalaze da realni zivot nije dovoljno velik, ni dovoljno lep i oni grade da bi ga dogradili, i stvaraju da bi ga dovrsili. Njihove su jubavi nestalne, ali raskosne.

Ljubavni stihovi se ne pisu u trenucima ljubavi, kad je ljubav u punoj snazi, nego u trenuciima nostalgije, kao secanje na jubav, ili u trenucima ceznje, kada se ljubav najavljuje i nagovestava sva ona zivotna otkrica koja ljuav mosi sa sobom.

Veruj mi pravi ljubavni stihovi moogu biti ispisani samo o dozivljenoj, stvarnoj ljubavi.

JA - svaka tvoja rec ovde ispisana, kao melem je na dusu, potvrda moga duha i osecanja, prilika da pokazem sta u meni ima, a da ne moram se braniti ni stideti svojih godina.

TI - to je lepo i opustajuce. Lep je osecaj kada ne moras na silu da razmisljas sto bi napisala i kako bi se nekom obratila. Veruj mi isprobao sam. Vec iz duse, nesto o cemu stvarno volis da pricas. Slobodno se opusti i pisi sta ti je na dusi i kakve godine, kakv stid? Zar mi nemamo pravo na romantiku i lepe reci:

REC

JEDNA, JEDINA

LJUBAZNA I ISKRENA

LJUBAVNA ILI RANJIVA

OPROSTAJNA, SAOSECAJNA

ODMERNA ILI SRDACNA

UVAZENA, MALA

A TOLIKO VELIKA

NISTA

NE MOZE DA POMRACI

SVETLOST RECI

REC NISTA NE KOSTA

A NEOGRANICENO VREDI

NE MOGU

RECIMA DA IZRAZIM

KOLIKO CUTANJE

MOZE DA POVREDI

JA - ne, nemoj se nikako muciti zbog toga sto sam napisala i zacutala, vecinom mi se javljaju mladji i to mnogo madji, sex im je samo n apameti, ja ih razumeme ali oni mene ne zato sse vadim na godine i na igled moj kaojedne starije zene, ali njihova upornost prevazilazi sve granice kulture i vaspitanja, pokusavam i stihovima i lepim recima, a i samo zato sto se meni sa nekim prica. Istina je ne bezim i ja od toga, i meni kao svakom sto sta treba ali ne po svaku cenu da sa njima razglabbam o mojim potrebama. Zato mi rpija ovaj nas razgovor, dusi dajem oduska a mislima slobodu.

TI - ja to uglavnom ne razumem. Od mene, uveravam te neces imati nikakavih neprijatnosti i moram jos da kazem da prezirem ironiju i dvosmislenost, kao nacin izrazavanja na ovakvim mestima. Ma mrzim ih u zivotu. No da ne preterujem, ali ne moguda izdrzim. Odmah mi se javljaju asocijacije, ovog puta na godine koje si pomenula. I da znas nemam onu nameru, nije mi stvarno potrebno, ono za impresioniranjem.

jedan zivot cine godine

a svaka je godina satkana od dana

u njima ima srece i bola

i ima osmeha i ima rana

a eto sve to cini zivot,

i sreca i tuga i suza i smeh

a to nas eto cini ljudima

a biti necovek veliki je greh.

pa eto da vam sada ne duzim, 

i pricam stvari sto sami znate

veliki su ljudi sto znaju da vole

pa cak i u trenu kada pate

i zato dignite glavu gore

i svakoj godini recite hvala

i ako ukrala nam je neke dane

zauzvrat ipak nesto je i dala.

dala je skolu i iskustva

dala nam ono sto cini nas

a da nije eto ne bi bili

ono sto jesmo i ko smo danas

i ako ponekad nismo zadovoljni sobom

 i izgubimo veru u sebe

i osecamo se mali i sami

i samoca nas do kosti zebe

i ako ponekad zivot je bljutav

ko hrana kojoj fali glavni zacin

ja smao zelim da ne zaboravite

svi smo mi posebni na svoj nacin.

zato razgrnite tugu sa strana

u cast godina, cast zivota

i nasmesite se i kad je najteze

u osmehu lezi car zivota

pa dam nam pozivite jos dugo leta

i da vam blista i da vam cveta

a drugi neka godine broje

kukavice sto se zivota boje 

JA - iskrenost, duhovitost

ljudi ulaze u nas zivot s razlogom, na kratko ili za ceo zivot. Kad spoznas o kojoj se opciji radi znaces sta uciniti za tu osobu. Kad neko udje u tvoj zivot s razlogom, obicno je tu da ti pomogne ispuniti neku zelju. Ponekad umru ili samo odu. Ponekad te nateraju da zauzmes svoj stav, donose ti iskustvo ili da te samo nasmeju, i to samo na kratko. Receno je da je ljubav slepa ali je zato prijateljstvo pronicljivo. Hvala ti sto si deo mog zivota, bez obzira da i za ceo zivot ili samo na kratko. Andjeli uvek postoje, smao nemaju krila i zovemo ih prijateljima - ti si jedan od njih.

TI - hvala draga prijateljice. Ovo je mnogo lepo, daje nam osecanje znacajnosti i prisiljava me da verujem da iskrenost postoji i na ovakvim mestima.

ali ipak, hajde, budimo iskreni

to jeste otkrice zanimljivo

ali da istrazi taj predeo sakriveni

zaista bi se retko ko usudio

jer od njega te dele i prostor i strah

Kada tesko bude, kada se umoris

Andjeli ce bozji rasiriti krila

na njima ces moci ti da se odmoris

i Andjeli zele srecu tvoju mila

i ja gresnik jadan, medj andjele cu stati

 s njima i ja zelim tvoje korake cuvati

odsjaj tvoga lika iz mene ce sjati

taj sjaj ce mi gresnom andjeoski lik dati

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=140819

KOELJO KAZE

TI - da li je moguce da sam sreo osobu sa kojom mogu, cini mi se normalno da pricam.  da kazem da nisam nepristojan, volim da razgovaram

JA -  da, mozda sam to ja, bar za sada. Htela sam reci da sam naoruana strpljenjem od kad znam za sebe, ako i ne bude nista od toga ne dozvoljavam da me ista poremeti ni trena samo, postoje mnoge sitnice koje me ispunjavaju tako da mogu odmah zaboraviti na to sto sam cekala i bila strpljiva.

TI - Koeljo kaze: ,, polozili ste dva najteza testa na putu duhovnosti: STRPLJENJE da sacekate pravi trenutak i HRABROST da se ne razocarate onim na sta naidjete.

naucio si me sta je ljubav, sta znaci voleti i voljen biti

da zivot nije uvek tezak, da covek i budan moze sniti.

Naucio si me sta je radost i da sitnice znace puno

i da je za srecu potrebno malo toliko malo, tek jedno zrno.

Naucio si me sta je osmeh i koliko svaki od njih vredi

i da se voljenima puno daje, da se na njima ne stedi.

Naucio si me sta su snovi, sta znaci mastati i zeleti

i da je ponekad bolje precutati, sve ono sto bi rekli hteti.

Naucio si me sta je ceznja i sta je pristojnost i strpljenje

i da je ponekad sitnicaa dovoljna, da se izigra poverenje.

Naucio si me sta je zivot i kako zna da boli i pece

i da svaka raana njegova zaraste, ali da se oziljci nikad ne lece.

Naucio si me sta je suza i sta je bol i sta je tuga

i da nakon svake oluje i kise, nebom se prospe sunce i duga.

Naucio si me svemu sto znam, da ponekad prastam i da volim

jedino me nisi naucio, kako cu tebe da prebolim.

JA - predivno, u tome sebe pronadjoh, samo su mi reci nedostajale da se najbolje izrazim. Postoje gro stvari u zivotu o cemu razmisljamo, pa sami svedemo neko poimanje svega toga a jos ako nadjemo nekoga ko se zeli prikljuciti i svoje misljenje dati, postajemo bogatiji recima, mislima, shvatanjima

ja nemam novce za poklone

jer eto nisam od bogatih

jedino sto mogu eto dati

to je tek ovaj nespretan stih.

Neka vas cuva i ugreje

u tanim nocima neka vam zraci

jer kad se skupi tuga u srcu

i tpola rec puno znaci.

Pa se setite da postoji neko

ko misli na vas, ko vam se divi

i setite se njegovih reci

jedan je zivot, jednom se zivi.

TI - drago mi je da je zivotno i prepoznatljivo, a to je smisao lepih reci. Evo jos neceg i necu vise, da ne bude da sam hteo da impresioniram na brzinu:

,, biti umetnik znaci: ne racunati i ne brojati; sazrevati kao sto sazreva drvo koje ne goni svoje sokove i spokojno stoji usred prolecnih bura, bez straha da posle njih moze i da ne dodje leto. Ono ce ipak doci. Ali dolazi samo strpljivima, koji zive kao da je vecnost pred njima, tako bezbrizno mirni i neizmerni. Ja saznajem svakodnevno, saznajem u bolu kome sam zahvalan: strrpljenje je sve!''

Da ne izadjem iz volje?

JA - mozes slobodno sa daljom impresijom, kupim i kradem ove reci sto upotpunjuju sve ono o cemu ponekada napisem na papiru, ono sto neko ne zeli ili ne moze cuti, a papir trpi sve. Ovo je lepo i retkost je voditi ovakve razgovore. Pocinjemda uzivam, a nadam se i ti.

Ti - jednu prijateljicu imam, 

upoznah je preko web-a,

ona je posebna, imena sakrivena...

i sve sto o njoj znam

iz njenih pesama divnih razabirem..

dusa joj nezna, ko prolecna ruza

i srce ustreptalo

ko klasje na vetru,

pesme su joj ko poljske ljubicice,

njihovim mirisom, sva njena nutrina odise,

pesme njene o ljubavi govore,

stihova ponekad, prepunih srece, 

ponekad puni tuge i gorcine,

stihove slaze o neveri i radosti,

u njima utapa sve ljudske osobine,

i ne znam vara li me srce moje

ili mi pak istinu zbori, tek slutim

ona dusu veliku i toplu ima,

no prikriti zeli svu nutrinu svoju

u strahu da dusu joj izranjenu

nikada niko vise

ni jednom boli ne dotakne.

JA - kada sam i ja sama

pocela pisati stihove o nama

meni tu gde jesam i o njemu u mislima

shvatila sam da su mnogi

pisci i poete

u stvari pisali o svojim ljubavima

iz mmaste, iz razmisljanja

iz tuge i usamljenosti duse svoje

sto ih je nocima morila

dan sa budjenjem svega dodje i prodje

ali tamna i tiha nic

onda je to druga i duga prica

u kome su jedini stanari

tihi i usamljeni

sebi prijatelji najbolji i jedini

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=140611

TI I JA (UMETNOST)

TI

Hteo sam svima osmehe da pruzim

radosna lica i plavoga neba,

a nisam znao da ce u zivotu

i meni sreca na poklon da treba.

Zivot je kratak i potrebne su nam

LEPE RECI, NEZNA OSECANJA, ROMANTICNI STIHOVI, LJUBAV...

za tugu uvek ima vremena

Pozdrav onoj koja je negde daleko a tako blizu, kao i ja, sanja o nekoj sitnoj ali za sebe neizrecivo vrednoj sreci

JA - pozdrav onome ko na da u sitnicama uziva

TI - pa zar to nije najrealnije? Ja mislim da je i najlepse?

JA - jeste i ja se sa tim slazem, i ukoliko malo trazimo ipak je dobro kada dobijemo

TI - pa pre dobijemo malo po malo, nego sve odjednom, zar ne?

I nekako tada imas utisak da sreca neprekidno je tu, uz tebe, traje ne trosi se,

,, i tako su ziveeli srecno do kraja zivota''

JA - a za to je potrebno mnogo strpljenja a malo htenja 

TI - Ja mislim volje, medjusobnosti. Da li mogu poslati ti jedan tekst na tu temu. Ne znam da li je primereno, ali rizikovacu, ali pre toga zasto ,,umetnost"

JA - umetnost zivljenja u ovom jadnom vremenu, posalji 

TI - Zar je moguce da je i ziveti postalo umetnost? To mi je sompaticno, i moram reci da se slazem sa tim. Interesantna ideja, tako jaka rec da oznaci svakodnevicu.

Zasto ne umem da prihvatim da vise nema medjusobnosti. Nekada je Ona caznjutivo gledala kroz proor ocekujuci konjanika s pisamcetom, a ovih dana joj je dovoljno samo da pritisne send. Ceznja, bol, ushicenje, strast... poistovecuju nas , jer su bezvremeni. A rastanci se razlikuju samo o vrstti obuce u kojoj odlazimo. On ce i danas, kao pre nekoliko vekova, zarzati za raskosnjim poprsjem tudje zenke.. a ona ce mu, nekog naizgled sasvim obicnog dana, okrenuti ledja i potraziti suncaniji trem. I nijedno od njih nece primetiti da decenijama came u istoj sobi. Samo zato sto se nisu osluskivali. Recju, notom, pismom, sms porukom... svejedno.

JA -  lepo, istinito, eto bas za ovo ludo vreme, i pismo, i rec, i sms, samo saljemo pogresnim osobama a i pogresne osobe ih i dobijaju, gubimo se u traganju za necim sto samo bezi od nas

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=140572

SRODNA DUSA

SRODNA DUSA... sta je to? Kada o tome razmisljamo ipak u sebi stvaramo lik koji  bi nama u potpunosti bio blizak i po nekim nasim merilima. A onda bi ta srodna dusa trebalo biti lik savrsenstva. U seriji ,, sex i grad'' i Keri Bredso se pita da li ce ikada naci sebi srodnu dusu, a vec je napunila 35 godina. Na to njeno pitanje Sarlot je dala divan oredlog: ,, Sto mi, nas cetiri ne bismo bile jedna drugoj srodna dusa, a na muskarce, koji prolaze kroz nas zivot gledamo kao neku zabavu.

Zato se eto pitam i ja da li sam u jednom kratkom vremenu nasla i ja neku srodnu dusu, onako iz daleka, iako se nismo videli ali smo se bar misaono slagali i dopunjavali:

TI I JA

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=140539

GDE SPOZNAJEMO ZIVOT

HERMAN HESE- Srecan je ko ume da voli

...Ne mrzim i ne odbacujem sentimente ni sentimentalnost, naprotiv, pitam se: od cega zivimo, gde spoznajemo zivot ako ne u nasim osecanjima? Sta ce mi pun novcanik, solidan racun u banci, lepo ispeglano odelo, jedna lepa devojka, ako nista ne osecam, ako moju dusu nista ne pokrece? Ne, koliko god mi je mrska sklonost ka sentimentalnosti kod drugih, blisko mi je to osecanje i trudim se da ga sacuvam. Osecajnost, neznost i dusa koja lako vibrira, to je ono cime sam ja obdaren i na tome treba zasnovati svoj zivot... U poslednje vreme se od pesnika ocekuje da odbace upravo ono sto ih cini pesnicima; dusu, koja ume da se uzbudi, sposobnost da se zaljube, da vole i izgaraju, da sebe poklanjaju i zive u svetu emocija, da dozive neslucena i natprirodna iskustva; treba da omrznu ono sto  je najvrednije u njima, bas toga treba da se stide i da se brane od svega sto moze da se nazove ,,sentimentalnost''. Prozreti svet, protumaciti ga i prezreti, to je stvar velikih mislilaca. Ali, meni je jedino stalo do toga da volim svet, da ga ne prezirem, da ne mrzim ni svet, ni sebe, da na njega, na sebe, i na sva ziva bica mogu da gledam s ljubavlju, s divljenjem i sa strahopostovanjem... Za ljubav se moze reci isto sto i za umetnost, onaj ko ume da voli samo ono sto je veliko i beskrajno, siromasniji je od onoga koga i sitnice ushicuje... Voleti svet i zivot, voleti uprkos patnji, prihvatiti sa zahvalnoscu svaki zrak sunca, a ni u boli ne zaboraviti na osmeh; nauk svake prave poezije nikada nece zastareti i danas je vise nego ikad potreban i dobrodosao...Mi gresimo kad ocekujemo da nam zivot pokloni ono sto treba sami sebi da pronadjemo. Zelimo da nas zivot ima neki smisao ali zivot ima onoliko smisla koliko smo mi u stanju da mu damo. Buduci da covek nije savrsen i da to ne moze da ucini sam, religija i filozofija su pokusale da pruze utesne odgovore na ovo pitanje i oni svi vode do istog zakljucka: smisao zivota je samo u ljubavi, koliko smo sposobni da volimo i da sebe dajemo, toliko ce nas zivot imati smisla...

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=140056

KOLEKCIJA POLJUBACA

Neprimetno i tiho kao lagani letnji vetar, prvo ruka ka mom vratu i po mojoj kosi, ah taj nezni dodir sto se samo na povrsini moje nezne koze, samo toliko da se dlacice najeze od toplote tvoga dodira. Zatvorih oci, svesna svoje ceznje i zelje tada i na tom mestu. Sva se cula na tren utihnuse...a sta sada...polako tvoje lice pridje i zabridese nam obrazi, a onda usne tvoje, onako, polagano, poljupcem, tako nezno dodirnuse moje...otvorih i ja usne svoje da prime tu, tako dugo ocekivanu slast, sto se sa usana tvojih slila. Jezici se prvo,polako dodirnuse, ah osecaji tako divni a osecanja tako slatka, obrusise se na nasa srca, na nase duse...dodiri po telu, tako cvrsti i nezni, lome me tu u zelji da me smrve...ljubim te...ljubis me kao zedan vode ispijamo usne i nase uzdahe u navali nasih strasnih jecaja. Koliko je samo malo trebalo da se nesto tako oseti, kada ti i telo i dusa u tvoje narucje sleti...oh a kako sam te samo tako dugo cekala i trazila...u mislima...u snovima...NEKA ZIVI NADA

Skupljam poljupce tvoje

kao rosu sa trave

prislanjam usne na dlanove

koje su tvoje lice drzale

kako bih ih kao pecat

utisnula za sva vremena,

uspavljujem sebe mislima o njima,

o tim slatkim poljupcima

aali kako vreme sve vise i vise,

kao pesak sto iz dlana

medju prstima curi

zeljna tvojih poljubaca

zivotarim u svakodnevnoj buri

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=139651

PREBOLI ME

Odlazis tiho, kraj je svemu,

ja dugo za tobom gledam,

veseo i srecan ruke siris njoj,

boli me, ali joj se ne dam.

Svi su tu, nasi drugari stari, 

ludujem sa njima, vesto krijem tugu

smejem se, a plakala bih u stvari.

Predajem se muzici, svom najboljem drugu

dolazis t, zdravis  se sa svima

Da se javis meni ja se i ne nadam,

Ostajes tu, ludujes sa njima

a ja tiho u zemlju propadam

Jos mi tvoje reci u secanju zuje,

,, Nadji drugog, opusti se, preboli me!''

Moje srce i dalje odbija to da cuje

i laze da jos ti volis me

,,Hocu da budem malo sam.''

rekao si i otisao u diskoteku

osetila sam kako me guta tama

i kako me tudji pogledi peku

Usla sam i ja polako

popila vermut, drugi

znao si da mi nije lako

tvoj pogled ka meni leti

bilo ti je svejedno

jer ti si rekao svoje

znao si da se osecam bedno

da se ispijene case vise i ne broje

ti si negde daleko sada

ja i dalje za tobom patiim

moje srce ne prestaje da se nada

da ces se meni vratiti.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=139622

RECI VASE POGUBNE

Pitate me sto mi drhti ruka

a reci vase bolno se zarivase

u moje, vec ranjeno srce

Vi ne znate da ta ruka

Sto sada treperi negde

izmedju njega i vremena

Ta ga je ruka nekada milovala

u hladnim danima

vatru mu telom palila

u sumornim nocima

umorno telo od bola otimala.

Sada dok zalosnim pogledom

gledam mu sliku u drhtavoj ruci

vi primecujete koliko su moje oci tuzne,

vidite u uglovima dve istre suze,

vidite staklo u ocima a oci su ogledalo duse!

I, onda, vi me i dalje pitate

zasto su moje oci takve,

tuzne, staklene, suzne

a ne znate da te oci

nnekada su bile gnezdo

zelenim pticama njegovog pogleda

sada, gnezdo je zauvek poruseno

zelene ptice odletele su nepovratno

ostala je pustos u meni i

samo strce gole grane mog zivota.

Vi srca nemate, milosti jos manje

i mada znate da me vase pitanje boli,

nastavljate vasu prljavu igru

zabadajuci reci kao ostrice

u ranjeno srce koje ga  dalje voli.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=139551

NE BEZ MENE

Kako ces u noci bez mene

da brojis zvezde sam?

kako samo mislis

da docekas novi i srecan dan?

da li znas da nijedna druga

oci ti nece gledati kao ja?

nijedna ti i bez pitanja

nece reci: volim te.

I mislis da ce sunce

sjati kao dosad

kada su nam oci blistale od strasti

ne, Ljubo

bez mene isto nista biti nece

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=139546