Odlomak iz moje price "Uvela proslost".

----- Nekeda, davno, cinilo mi se da sunce greje uvek, cak i nocu i da je mesec zaspalo sunce. Mislio sam da svaki let ptica donosi radost isrecu, da je uvek sve lepo, cak i kad pada kisa.
----- Prestao sam da verujem u tu decacku lepotu kad videh kako plamen puske poljubi pticu u letu, kad se granata useli u moju sobu, kad zacuh plac majke zavijene u crno "Sta smo mo kome skrivili"? Zabole me lepota kosovskih polja koja moji rodjaci napustise sa bremenom tuge na ledjima. Zabole me lelek pobijenih breza i jablanova.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252826

MOZDA...

Mojim putem prodjose mnogi vekovi
prasina vetrova pokri sanjive mi oci 
osusi mi usne.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252825

Zvezda u kosi

Zvezda u kosi nemamo vise
odnelo ih vreme jeseni i vetra
kosa nam je zguzvana i bela
jos uvek u ocima sjaji iskra radosti
u glasu treptaj i boja mladosti.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252824

Zivot je cudna igracka

Zivot je cudna igracka
sto se poigrava sa nama
a mi mudri i pametni
mislimo da sve mozemo
da nam je sve dozvoljeno.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252823

Bezimena kisa

Cekajuci zivotne kise da potope reke zaborava, 
pokusavam da se vratim u stvarnost. 
Okostalim rukama ne uspeh da zadrzim dozivljaje, 
ispadose kotrljajuci se ka juce, prekjuce ...
U naprsloj i izlizanoj lobanji zaskripe polu sasuseni mozak 
beznadezno paleci iskru opstanka. 
Dali je to dovoljno da se probude izumrla secanja, 
da vaskrsnu izbrisani poljupci, da se zazare ohladjene usne? 
Uspomene, poput oblaka, zamagljuju proslost...
a cudne kise padaju i dalje sve jace i jace...
Zivot se zivi. Bol se prezivljava
ljubav se dozivljava i ostaje za uvek.

Radovan Jovic 

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252821

sve je to na facebbok-u

Deo osecanja utisnutih na papir:

Na zalutalim poljima izmaglice
zakoraca zivot ...
I stade, blesavo stade na sred puta
cekajuci sudbinu.
-----------------------------------------------
Pogledi nam se ukrstise,
oci progovorise - bolje je da cutimo.
Proslost je davno okacena
o ogolele grane zivota.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252802

Kradem tudje da bi me malo podiglo iz tuge

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252796

Ima li resenja problemu -1

  Naravno da ima. Nego kao prvo zelim da se zahvalim Bogu sto mi je dao mogucnost ostajanja u drugom stanju i radjanju moje dece. Hocu da se zahvalim i deci sto su mi bili glavni razlog i podstrek da izdrzim u zivotu koji sam do sada zivela. Kada god pogledam u moje lepotane, velike ljude i po ponasanju i po vaspitanju i po obrazovanju, moje preispitivanje sveega do sada svodi se na jedan veliki ponos, ne samo na jedan, na tri velika ponosa, na tri velike srece i radosti, na tri moje ostvarene zelje. 

  Ne moze me niko pokolebati u nastavku zivljenja dignute glave i srca punog strpljenja, paznje i ljubavi. On, moj muz, ne moze svojim recima, uvredama i ponizavanjem da unisti i otruje moju dusu. Iako sam po njegovim recima debela i ruzna, bez posla i bez fakulteta, osudjena da me on izdrzava, pa me za svaki potroseni dinar ispituje, proverava i kaznjava.

 (Dalje)

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=237490

Ima li resenja problemu

 Cesto se pitamo da li se pojedini glupi problemi (zovem ih glupim jer dolaze iz glave glupih ljudi), sami lepe za nas, ili smo toliki maleri da ih privlacimo kao magnet. Nego, postoji jedna pametna recenica, ko ju je izgovorio ne mogu se setiti ko je to, ali je pametno rekao: ,,Kada bismo svi svoje probleme istovarili na jednoj gomili i onda nam bude ponudjeno da biramo koji ili ciji problem da uzmemo, svako bi se opet odlucio za svoj problem.'' Jer u  tom trenu svakome od nas se svoj problem cini manjim i laksim od tamo necijeg drugog. Poenta je samo naci nacin kako i za sto krace vreme ga resiti.

  U ovom mom slucaju ja se moram vratiti godinama unazad, bolje receno 33 godine unazad, da bih mogla ojasniti zasto i zbog cega smo ja i moj muz dosli dovde gde smo sada. Onda bi to bio jedan veliki autobigrafski roman. Posto je proslost prosla, pa cak i ono juce, ma i ono od pre 1 minut se smatra da je proslo, i da se ni to ne moze vratiti unazad, pa da se nesto menja, onda ostaje samo ovaj tren, naredni sekundi, naredni minuti, dani itd. 

  (Dalje)

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=237412

moji ljubimci

Moj macak Srecko kada je bio mali i ada je usao u nas dom. 

a ovo je mali Meda od 3 meseca

a ovo kada su spavali zajedno dok je Meda bio mali

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=203529

volite svoje bliznje

      Zlo uvek nastaje tamo gde nema dovoljno ljubavi. Masta i moc identifikacije nisu nista drugo do oblici ljubavi. Ako postoji nesto kao savet, to je da vlimo svoje bliznje, i one slabe, i one besprizorne, i da ne treba ih osudjivati. Ako neko govori lose o knjizi ili umetnickom delu koje volimo, uzaludno je da se bunimo ili da pokusavamo da branimo knjigu. Treba ostati odan svojoj ljubavi i otvoreno je izrazavati ali se ne treba svadjati zbog onoga sto se voli. Nema koisti od toga. pesnicka dela nemaju nikavu potrebu za objasnjenjem ili odbranom, ona su izuzetno strpljiva i znaju da cekaju; ako nesto vrede, zivece. Cak i kada se radi o smrti. Smrt je slatka ako o njoj tako mislimo, ako je prihvatimo kao jedan vid velike, vecne ljubavi i preobrazaja, a pogotovu ako je ona i jedino spasenje covekove duse od jakih bolova zbog neke teske bolesti.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=203527

U CEMU MI SAMI GRESIMO

          Mi sami gresimo kada ocekujemo da nam zivot pokloni ono sto treba sami u sebi da pronadjemo. Zelimo da nas zivot ima neki smisao ali zivot ima onoliko smisla koliko smo mi u stanju da mu damo. Buduci da covek nije savsen i da to ne moze da ucini sam, religija i filozofija su pokusale da prruze utesne odgovorre na ovo pitanje i oni svi vode do istog zakljuka;, smisao zivota je samo u ljubavi, koliko smo sposobni da volimo i da sebe dajemo, toliko ce nas zivot imati smisla.

        Mi pokusavamo da nadjemo utehu u prirodi i razocarani smo, kazemo da je pasivna i apaticna. ali koliko mi imamo simpatija za tu prirodu? Nismo videli ni osetii koliko je tezak i njen zivot, kako od bube do drveta, svako bice mora da se bori, da radi, da se muci i odrice da bi postalo deo svega, da bi se povinovalo njegovim zakonima po cenu borbe i zrtava. I mi smo, znaci prema njoj bili apaticni i hladni.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=203508

ILUZIJA ZIVOTA ILI PROJEKCIJA ZIVOTA?

Da li je zivot, i uopste situacije, dogadjaji... iluzija, ili ti nasa licna projekcija istih, ili pak nesto sto je objektivno realno i van nase moci ovladavanja njima?

     Ako ja mogu da projektujem moj zivot, onda to cinim samo onim sto imam, a jedino cime se mogu pohvaliti je moje snalazenje u trenutnoj situaciji sredstvima koje trenutno imam. Posto je to veoma malo i kratko, a vreme je mnogo duze, sta onda. Onda nastupa masta u stvaranju iluzija a ponekad i bezanje u svet pisanja, citanja a ponajvise setanja. Ima li odgovora i nacina kako najbolje zaposliti svoje misli, jer su one glavni pokretac svega dobrog i lepog a isto tako runog i tuznog kod svakog pojedinca.  

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=203504

ZELIM DA ZIVIM ZA PISANJE I DA PISEM ZA ZIVOT

         Za mudrog coveka, svaki novi dan znaci novi zivot. Danas pocinje moj novi zivot.

        Covekov zadatak nije da napreze oci gledajuci u maglovite daljine, vec da se uhvati u kostac s onim sto mu se jasno ocrtava pred ocima (Tomas Karlajl). Trebalo bi se drzati  zlatnog pravila: prema zakonu verovatnoce, nista se nece dogoditi. Gotovo sve ljudske brige i osecanja nezadovoljstva plod su ljudske maste i nemaju veze sa stvarnoscu. Analizirajte situaciju. Upitajte se kakvi su izgledi da se prema zakonu verovatnoce ostvare vase najcrnje slutnje. Neverovatno je kako brzo prihvatamo nedace, ukoliko to moramo i kako im se prilagodjavamo i posle na njih zaboravljamo. Tako je i drugacije ne moze biti. Najbolje je spremno privatiti ddatu situaciju. Prihvatanje je prvi korak prema savladavanju posledica bilo kakve nevolje. neizbezno ne mozemo izmeniti ni pobunom, ni gorcinom, ni besom,. Mozemo jedino da izmenimo sami sebe i da upropastimo zivot sebi i svojim bliznjima. o kada bismo znali da se poput drveca i zivotinja suprotstavimo noci, oluji i nesreci, gladi, ponizenju i ruglu. Ne bih se brinula ni onda kada bih izgubila sve sto imam, sto se tice svega materijalnog, jer ne shvatam sto bih stalnim brigama mogla da dobijem. U svakom poslu dajem sve od sebe i radim najbolje sto mogu, a rezultat, pun poverenja prepustam sudbini. kada osetim da vise ne mogu da upravjam dogadjajima, dopustim dogadjajima da upravjaju sami sobom. Kada se nadjem u teskoj situaciji, cinim sve da se iz nje izvuccem. Ukoliko izlaza nema, mirim se sa situacijom. Pokusavam sve cesce da ne brinem o buducnosti, jer je tesko coveku da predvidi sta ce se dogoditi. Mnogo jee cinilaca koji deuju na covekovu buducnost. Nikome nije poznato kako se oni aktiviraju, niko ne moze da prodre u njiovu sustinu. Zbog cega bismo onda brinuli?

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=203421

UKUS SAMOCE

Kad je covek sam i kad se samo sa samocom druzi

Kad zagrize usnuu momentu bola, jer nikog nemada ruku pruzi

I pise stihove o ljubavi u pokusaju da popuni sve te praznine

znajuci da je od svega daleko preziruc sve te daljine.

Jer u grudima gori toplota koja se nema kome dati,

jer na usnama ostaju zaledjene reci, koje niko ne znaa a trebao bi znati, 

jer u oku umire vera ljubav, koju nema ko da drazi

jer u  mraku i ptice umiru, verujte istina, nisu to lazi,

a samoca zaista nista drugo nije do prazna soba puna tame

i mi tumaramo udarajuci u zidove, tako je za sve ljude same.

koji u kosmaru ovoga zivota ocajnicki izlaz iz ove sobe traze

ne shvatajuci kako i zasto, pravila srece za njih ne vaze.

Teska stvar i ne bas svi, sve ovo mogu da razume

jer covek koji sve ovo osetio nije, ni razumeti  nece da ume.

Razumeti nece suzu u oku, niti razumeti u bolu bol

kada je covek zivotom bogat, a oseca se tako go

Razumeti nece setu na celu, niti tugom ispunjene dzepove

i kada se zivi u svetu tame, gledajuci y tudje suncane svetove.

A verujte zaista bi mi dragobilo da oni sto ne razumeju negde postoje

ljudi koji neznaju samoca sta je i nisu osetili njen ukus i njene boje.

Jer samoca je najgora kletva kojom bi covek coveka mogao prokleti

oh zaista postoje bica koja drugima mogu i dusu uzeti

i mrzeti toliko jako, navodeci naivne da probaju zabranjeno voce

koje ce kasnije platiti gorkim ukusom samoce.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=161457