Odlomak iz price "Voz za Uzice"
Budim se, cini mi se... U usima topovske kanonade, glava prazna ali teska, preteska. Bol me steze u grudima u ustima plasticno crevo, disem.
- Probudi ga Nikola, izdahnuce nam na rukama. Operacija je uspela, probudi ga Nidzo, nek jos zivi, nesretnik.
Cujem glasove, svadja se neko, mozda je i radio? Osecam prazninu, osecam telo u krevetu pored moje duse. Sa mukom podigoh otekle kapke, maglovito ugledah glavu sa kapom, ucuni mi se pekar, ne, ne, bolnicar. Shvatih da sam dosao sa onog sveta u posetu zivotu, da je telo u krevetu moje, da sam ziv, ziv, ziv sam, osecam bol. Mrtvi ne osecaju bol, ziv sam!
Kroz pijani mozak projurise kola, jos jedna, kamion sa druge strane.
Glava se pomace, nestade je, oci me zabolese, ubode me dan.
- Probudio se, idemo Branko. Videcemo ga kasnije. Zacuh drugi glas.
Posle visemesecnog oporanka, sa velikom kutijom kolaca i buketom cveca, svratih na hirurgiju da se zahvalim ekipi koja mi je spasila zivot.
Razocarali su me: osim interesovanja kako sam, svi su se nekud zurili, niko nije imao vremena za moje zahvaljivanje - ucinilo mi se da hoce da me se otarase, da im smetam. Silazeci niz stepenice lice mi se ozari, shvatih razlog te zurbe i snebivanja: njima je sve to normalno, da lece i spasavaju ljude, da ih vracaju u zivot. Neprijatno im je jer oni to ne rade iz zahvalnosti, to je smisao njihovog zivota. Hvala im u moje ime a i u ime onih koji su ih zaboravili. Sreca je sto postoje.
===============================================
Kazivanje i ispovest. .
Robert-Radovan JOVIC
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252827
Odlomak iz moje price "Uvela proslost".
----- Nekeda, davno, cinilo mi se da sunce greje uvek, cak i nocu i da je mesec zaspalo sunce. Mislio sam da svaki let ptica donosi radost isrecu, da je uvek sve lepo, cak i kad pada kisa.
----- Prestao sam da verujem u tu decacku lepotu kad videh kako plamen puske poljubi pticu u letu, kad se granata useli u moju sobu, kad zacuh plac majke zavijene u crno "Sta smo mo kome skrivili"? Zabole me lepota kosovskih polja koja moji rodjaci napustise sa bremenom tuge na ledjima. Zabole me lelek pobijenih breza i jablanova.
Cini mi se da sam ogluveo: slabo sta cujem. Nista vise ne vidim dalje od mog plota. Dali sam se stvarno toliko promenio ili me izgubljena noga vraca u stvarnost a skripanje proteze podseca na pesmu zalutalih kursuma? Ne znam. Mozda se to dogadja u naprsloj glavi ali noga je ipak ostala na beznadju buducnosti.
Radovan Jovic
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252826
MOZDA...
Mojim putem prodjose mnogi vekovi
prasina vetrova pokri sanjive mi oci
osusi mi usne.
Crvene ruze zaplivase nebom, puce mi srce,
skupljam ih po bespucu zivotnih livada
magla se probudi.
Pronadjoh putokaz lepog, davnog ludila
glasovi secanja na usnulom lampionu
vrisak munje u grlu.
Volesmo se dugo - u proslom veku
pogasismo plave zore i nebeska svetla
dar kisnih ratova.
Drhtavim prstima dodiruju me secanja
uspomene na usnama, tvoj dah zaborava
pruzas mi ruku.
A MOZDA JE SVE TO BILO JUCE...
Reci mi..
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252825
Zvezda u kosi
Zvezda u kosi nemamo vise
odnelo ih vreme jeseni i vetra
kosa nam je zguzvana i bela
jos uvek u ocima sjaji iskra radosti
u glasu treptaj i boja mladosti.
Cuvas li jos davno neposlato pismo
jos o prosloj mi sanjamo sreci
kao da se nekada rastali nismo
zbunjeni stojimo cuteci
blesavo i bledo se osmehujuci.
Koliko smo onda bili ludi
mi, studenti proslog veka
volesmo se puni ljubavi i nade
ne znajuci sta nas u zivotu ceka,
sretosmo sa danas bez tuge i greha.
Cujem decu, bakicom te zovu
a i mene unucici i u ledjima bol
vracaju cesto u stvarnost ovu.
Izgradismo medju nama most bez reke
usahle su vode nase mladosti daleke.
Pozrdavismo se studljivo i tuzno
zdravo Slobodanka, zdravo Radovane
izigravajuci ravnodusnost neuspelo, ruzno
zagrabismo svako svojim putem
na dve razlicite strane, u nepoznate dane.
------------------------------------------
°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°
U starom koferu izbledelih boja
po datumu tuge pazljivo slozena
u toplini ljubavi i zaborava
jos cuvam sva pisma tvoja.
Radovan
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252824
Zivot je cudna igracka
Zivot je cudna igracka
sto se poigrava sa nama
a mi mudri i pametni
mislimo da sve mozemo
da nam je sve dozvoljeno.
Cesto se u tom laznom zanosu zaboravimo
nehotice nanesemo bol drugima
otvorimo ranu koja dugo boli
i tesko zarasta.
Lepa rec, prijateljski pogled, stisak ruke
mnogima donose radost i srecu.
Ne zaboravimo...
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252823
Bezimena kisa
Cekajuci zivotne kise da potope reke zaborava,
pokusavam da se vratim u stvarnost.
Okostalim rukama ne uspeh da zadrzim dozivljaje,
ispadose kotrljajuci se ka juce, prekjuce ...
U naprsloj i izlizanoj lobanji zaskripe polu sasuseni mozak
beznadezno paleci iskru opstanka.
Dali je to dovoljno da se probude izumrla secanja,
da vaskrsnu izbrisani poljupci, da se zazare ohladjene usne?
Uspomene, poput oblaka, zamagljuju proslost...
a cudne kise padaju i dalje sve jace i jace...
Zivot se zivi. Bol se prezivljava
ljubav se dozivljava i ostaje za uvek.
Radovan Jovic
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252821
sve je to na facebbok-u
Deo osecanja utisnutih na papir:
Na zalutalim poljima izmaglice
zakoraca zivot ...
I stade, blesavo stade na sred puta
cekajuci sudbinu.
-----------------------------------------------
Pogledi nam se ukrstise,
oci progovorise - bolje je da cutimo.
Proslost je davno okacena
o ogolele grane zivota.
Stegni mi ruku jace i cuti ...
Cuti molim te.
R-R. Jovic
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252802
Kradem tudje da bi me malo podiglo iz tuge
==================
Urliknu srce, zanese se glava
zadrhtase sasusene vene
izbledela krv jurnu u mozak
vratise me u zivot.
-------------------------------
Nisam to hteo, cemu budjenje
dovoljno je bilo da odem
da zagnjurim u blatnjavo nebo
da nestanem u njenom odlasku.
--------------------------------
Dugo smo se voleli
po njoj ceo zivot
po meni dva ili tri zivota
i jos nekoliko dana vise.
--------------------------------
Posle rata i bolnih rana,
vratih se na polja psenice,
ostade mi samo parce zivota
ne znajuci kako da ga potrosim.
--------------------------------
Sretoh je kao pticu u letu
hramajuci na jedno krilo
skrivase bol promasaja
duboko u zelenim ocima.
-------------------------------
Reci potekose same
brzo postadose suvisne
poljupci nam se pomesase
velko rodjenje – ljubav. Ljubav
--------------------------------
Jaca do bola, neizmerna
zivesmo sve ne prezivljeno
volesmo se nemajuci snage
za nista drugo, za nikog.
--------------------------------
Bese prohladan, kisovit dan
tela nam gore od zelje za kucom
da sto pre stignemo do ljubavi
ludi kamion prekide sva razmisljanja.
--------------------------------
« Dobro je, vraca se u zivot
a ona ? Na zalost nemocni smo »
Ostatkom svesti zagrizoh vetar
blatnjavo nebo pade mi na glavu...
=====================
Na kraju je ipak kraj, kraj svega
a mozda i nije, ko zna, mozda ??
"""""""""""""""""""""""""""""""""""
Autor Radovan-Robert JOVIC
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=252796
